Rudna Glava, udaljena 22 kilometra od Majdanpeka, smeštena kraj regionalnog puta ka Zaječaru i Donjem Milanovcu, najveće je selo majdanpečke opštine i jedno od najurbanijih timočkih naselja. Po uslovima života ne zaostaju za gradom, čak je u prednosti zbog lepote prirode i zdrave životne sredine.
Uređeni trg u centru sela, pravoslavna crkva, moderna ambulanta, osmogodišnja škola, proizvodni pogon “Jumka”, pijaca, banka, dom kulture, izgrađena infrastruktura, ugostiteljski i trgovinski objekti, sportska i dečja igrališta, svedoče ne samo o kvalitetu života u Rudnoj Glavi, već i o njenoj budućnosti. Sve su to preduslovi ostanka i opstanka sela.
Za meštane je najvažnije da deca ne moraju da putuju u grad na nastavu, već osnovno obrazovanje stiču u svom selu. S ponosom ističu da je osmogodinja škola “Branko Perić” duže od 150 godina jedan od stožera pismenosti u ovom kraju.
Zanimljivo je da je i direktor ponikao u ovoj školi, kao i mnogi prosvetni radnici koji sada prenose znanje novim generacijama. Neki su tu decenijama, a drugi odnedavno. I jedne i druge vezuje ljubav prema selu, ističu Katarina Trujanović, sada nastavnica srpskog jezika i književnosti i učiteljica Violeta Žujkić, koja sada već svoju sedmu generaciju prvaka uči čitanju i računanju.
Prosvetari prate savremene trendove, pa kvalitet nastave ne zaostaje za gradskim školama, a stasavaju generacije digitalno pismenih đaka.
U protekloj školskoj godini posebno su zablistale sportske školske ekipe, koje su nastavile tradiciju prethodnih generacija da se sa takmičenja vraćaju ovenčani medaljama. Najveći uspesi školskih ekipa ispisani su na zidu fiskultarne sale. Objekat na kojem bi pozavidele mnogo veće škole otvoren je 2012. godine i omogućava kvalitetno izvođenje nastave fizičke kulture, sportska nadmetanja i treninge. Možda je i to razlog što mladi u selu rado igraju košarku, fudbal, odbojku. U malom fudbalu ističu se Filip i Stefana, dok je Nevena uspešna u odbojci.
Ovi mladi ljudi školovanje nastavljaju u Majdanpeku, Donjem Milanovcu i Zaječaru. Nadaju se da će nakon srednje škole upisati studije i vratiti se u selo da stečenim znanjem doprinesu razvoju sela.
U školi veruju da će i iz nove generacije prvaka, a trebalo bi da ih od jeseni bude dvadesetak u matičnoj školi i područnim odeljenjima, baš kao i Stefana, Filip i Nevena biti onih koji će poželeti da ostanu u svom selu.
Osim obrazovanja, drugi važan aspekt ostanka mladih na selu jeste zdravstvena zaštita. Rudna Glava se može pohvaliti moderno opremljenom, nedavno renoviranom i proširenom zdravstvenom stanicom u kojoj lekar ordinira svaki dan. Kako su zaposleni uglavnom iz sela, meštanima izlaze u susret u svakom trenutku. Briga o deci i odraslima i jeste jedan od razloga što stanovnici Rudne Glave ostaju na porodičnim imanjima.
Lekarski pregledi, previjanje, kućne posete, vakcinacija dece, kovid, patronaža, laboratorija, EKG… samo su neke od zdravstevnih usluga koje meštani Rudne Glave mogu dobiti u svojoj ambulanti.
Sestra Anita Repeđić se nakon završene srednje Medicinske škole pre čevrt veka vratila u svoje selo. Tu je zasnovala porodicu i zaposlila se u ambulanti, baš kao i njene koleginice.
Anitina kći polazi na studije, sin ih završava. Kako kaže, ne zna gde će ih putevi odvesti, ali je za nju i mnoge iz njene generacije povratak na selo bio logičan izbor.
Rudna Glava, ova zdravstvena stanica, doktor Miloš i sestra Anita dospeli su u žižu javnosti početkom aprila kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlučio da baš ovde primi prvu dozu vakcine sinofarm. Svi domaći i inostrani mediji izvestili su o tom događaju.
Mediji su nagađali iz kojih je razloga predsednik Vučić odabrao da se vakciniše baš u Rudnoj Glavi. Meštanima to nije bilo važno jer su osim popularnosti dobili i obećanja velikih investicija za unapređenje života sela, od rekonstrukcije puteva do najvažnije – izgradnje nove fabrike.
Nova fabrika za stotinak radnih mesta značajna je investicija i za gradske sredine, a kamoli za Rudnu Glavu sa dve i po hiljade stanovnika. Možda su neki bili skeptični, ali ne i Mirjana Trifunović. Već nedelju dana nakon predsednikove posete, došli su ljudi iz “Jumka” i obavili prve razgovore sa ženama zainteresovanim za rad u fabrici. Među njima je i bila i ona. Iako se ranije nije bavila šivenjem, otišla je u Vranje na obuku. Za nju je 26. jun bio značajan datum – prvi radni dan u novoj fabrici koja je za dva i po meseca nikla od temelja.
Mnoge mlade žene koje u novoj fabrici šiju konfekciju i uniforme za vojsku, policiju i službe bezbednosti nikada ranije nisu radile na šivaćoj mašini, a neke od njih nisu imale nikakvo prethodno radno iskustvo. Prihvatile su pruženu mogućnost da rade i zarađuju u svom selu, da na taj način doprinesu kućnom budžetu, a i da ostanu na svom imanju.
“Jumkov” fabrički pogon u Rudnoj Glavi važan je za opstanak sela kazao je predsednik Aleksandar Vučić na otvaranju, poželevši da mladi ljudi tu ostanu i da se rađa više dece.
Fabrika se prostire na hiljadu kvadrata a investicija je vredna milion evra, što za selo predstavlja ulaganje u budućnost.
Ovog leta rekonstruisane su i deonice na regionalnim putevima koji su važni za saobraćaj u Timočkoj Krajini. Među njima i deonica koja iz Rudne Glave vodi ka Donjem Milanovcu, kao i ona koja ovo mesto na Dunavu spaja sa Kladovom i Tekijom. Mnogi od ovih puteva nisu rađeni decenijama. Za meštane Rudne Glave važna je i rekonstrukcija puta ka Majdanpeku, jer će tada do svih okolnih mesta putovanje biti sigurnije i brže.
I dok su putevi fizička spona sa svetom, za nove generacije to je internet. Bez ove globalne mreže nema ni zabave, ali ni poslovanja. Uvođenjem interneta se već 11 godina bavi Slaviša Durlić.
Da u selu žele da zadrže mlade svedoče i uređena dečja igrališta i sportski tereni. U Rudnoj Glavi posebno ističu činjenicu da su baš oni pre pola veka osmislili i bili domaćini prvih Seoskih sportskih igara Srbije, ali i onih obnovljenih pre tri godine.
Prilog je objavljen u okviru projekta “Život mladih u majdanpečkim selima”.
Ovaj medijski sadržaj je sufinansiran od strane Opštine Majdanpek. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
