Nastavlja se ispitivanje arteskih česama u Zaječaru (VIDEO)

Urađena je video-endoskopija arteskih česama kod Zelengore i u naselju Kraljevica u Zaječaru, kako bi se utvrdile rezerve kvalitene vode, stanje bunara i cevi kroz koje protiče voda. Iako su cevi i bušotine stare više decenija u solidnom su stanju, utvrđeno je ovim snimanjem. Projekat rekonstrukcije i revitalizacije arteskih česama realizuju Grad Zaječar, Udruženje “Za česme” i Kompanija Hajneken doo u Srbiji.

Poslednjih desetak dana radovi su bili fokusirani na otkrivanju tačnih lokacija arteskih bunara sa kojih se vodom snabdevaju česma u naselju Kraljevica i česma kod nekadašnje kafane Zelengora. Imajući u vidu da nije sačuvana projektna dokumentacija, kao i da su šahte sa arteskim bunarima zatrpane još pre nekoliko decenija to nije bio nimalo lak zadatak, potvrđuje hidrogeolog Nikola Šarčević: 

“Izuzetno je komplikovano iako imamo dosta tehnologije u modernom svetu… primenili smo zaosta nekoliko različitih metoda geofona, georadara, geodetektora, čak smo snimali i termovizijskom kamerom kako bi došli do rešenja zato što mesto isticanja česme i bunarska konstrukcija nisu na istoj lokaciji, a trasa cevovoda je dosta duboko zakopana ispod zemlje i postoji dosta drugih cevi i drugih dalekovoda koji se nalaze na tim lokacijama i jako je teško detektovati sve to.”

Do buštotina se došlo otkopavanjem cevi od česme, koja je neminovno vodila do bunara za koje se ispostavilo da se nalaze na neobeleženom mestu i da je preko njih debeo sloj asfalta. Kada su bunari pronađeni preduzeće BGP Geoinženjering, koje izvodi radove, je angažovalo stručnjake koji su specijalnom kamerom snimili unutrašnjost arteskih bušotina, kako bi utvrdili tačno stanje bunarske konstrukcije i filtera. Na česmi kod Zelengore se ispostavilo da je, bez obzira što je bunar star gotovo 100 godina, njegovo stanje bolje od očekivanog, kaže dr Saša Milanović, profesor Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu:

“Bunarsku konstrukciju smo snimili do dubine od 132 metra, inače sam bunar ima samoizliv tako da je snimanje od početka do te dubine izvedeno kroz vodu. Što se tiče same bunarske konstrukcije ona se nalazi u relativno dobrom stanju, budući da zanmo da je bunar star 100-ak godina. Ima određenih količina naslaga koje smo mi malo kačili i samom kamerom. Ali ono što možemo konstatovati je da se bunar posle toliko godina stvarno nalazi u dobrom stanju, ali i da mu svakako treba neko čišćenje kako bi se doveo u stanje od pre 100 godina kada je vršeno bušenje i kaptaža.”

Za razliku od bunara kod “Zelengore”, video endoskopijom bušotine utvrđeno je da je bunar u naselju Kraljevica u znatno lošem stanju.

“Na dnu je talog mada je dubina iznad naših očekivanja, pretpostavljali smo da je plića. Što se tiče same konstrukcije bunara na njoj je dosta taloga, što će zahtevati u budućnosti neko čišćenje. Primećeno je i da filter počinje od nekih 34-35 metara, znači vrlo plitko i da celom dužonom bunara imamo promenljiv nanos po zidovima bušotine.”

Prema procenama stručnjaka za oba bunara će biti potrebni radovi na revitalizaciji i sanaciji uočenih oštećenja, kao i čišćenje filtera specijalnom opremom. Takođe biće urađena i revitalizacija arteskog bunara u naselju Ključ. Inače paralelno sa sređivanjem bunarskih konstrukcija, na sve tri česme se radi i potrebna projektna dokumentacija za izgradnju novog nadzemnog dela česama, koja će početi naredne nedelje. Prema najavama iz Udruženja “Za česme” u toku narednog meseca se očekuje da će u potpunosti biti završeni radovi na česmama u naselju Ključ, naselju Kraljevica i kod Zelengore i to će prve tri potpuno obnovljene arteske česme u Zaječaru. U narednoj godini biće nastavljeni radovi i na ostalim česmama, a prema procenama stručnjaka za rekonstrukciju i revitalizaciju više od 40 arteskih česama koliko ih ima u Zaječaru biće potrebno još tri do četiri godine. Projekat se realizuje na osnovu sporazuma grada Zaječara, kompanije Hajneken i Udruženja Za česme.

Ovaj medijski sadržaj je sufinansiran sredstvima Ministarstva zaštite životne sredine. Mišljenja i stavovi izraženi u tekstu su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva zaštite životne sredine.

Ministarstvo zaštite životne sredine

Leave a Reply

Your email address will not be published.