Živa u termometru se sedmog januarskog jutra u Boru spustila 20-ak stepeni ispod nule, a mraz je okovao grad, ulice, automobile. Istovetna slika je na Božić i u najvećem rudniku RTB-a Bor, u “Velikom Krivelju”. Koliko mećava može da štipa i ledi krv u žilama, najbolje zna ekipa mašinskog održavanja na kriveljskom kopu. Oni brinu da kompletna flota kamiona teškaša, buldožera, bagera, grejdera, bušilica radi “kao sat” i kada zima zagazi u dubok minus. Dok mećava briše, kažu, nimalo nije prijatno kada im se koža bukvalno lepi za gvožđe, a prsti trnu od hladnoće.
Najveći heroji zimskog “opsadnog stanja” u borskom rudniku su vozači teških kamiona – dampera, kaže tehnički direktor Rudnika bakra Bor Vidoje Adamović.
“Teško je raditi po ovom kijametu, ali rudari uspevaju da održe proizvodnju. Ona je u planskim okvirima isključivo zahvaljujući junacima koji po snegu i ledu upravljaju grdosijama. Jedan kamion-damper težak je 150 tona i to – prazan! Kada mu bager doda još 220 tona rude, probajte da zamislite kako je vozaču ovog teškog vozila. Zato sve njih smatram herojima.”
Dodaje da se na kriveljskom kopu dnevno otkopa 30 hiljada tona rude i još toliko jalovine. Veoma je važno, ističe, da po ovoj ciči zimi flotacije ne ostanu bez rude, jer je u tim postrojenjima proces “mokar” i mora da se održi kontinuitet kako voda ne bi zamrzla. – Ruda i jalovina se i po oštroj zimi kopaju nesmetano pošto je reč o suvom materijalu kojem ni mraz ne može ništa. Obe flotacije, i kriveljska i borska, imaju dovoljno rude da mogu nesmetano da rade – kaže Adamović.
Da je teško voziti po kijametu, snegu i ledu potvrđuje i iskusni Igor Babejić, kome je ovo sedma godina kako vozi najveće kamione u RTB-u Bor. – “Kopovci” stoički podnose mraz. Radimo punom parom. Ako nam nešto ide naruku u ovom periodu godine, to su putevi. Redovno se posipaju solju, a pored su izgrađeni nasipi i bedemi. Više nema ni ranijih muka zbog loše nafte koja se ledila, smrzavala kamione i kočila proizvodnju. Sada se nabavljaju kvalitetno gorivo i aditivi, naše je samo da bezbedno prevezemo što više rude bakra – kaže Babejić.
Dodaje da nema razlike kada vozi uzbrdo ili nizbrdo. Podjednako je, veli, teško i zahteva pribranost, koncentraciju i veliku odgovornost. – Putevi su široki kao piste, ali vodimo računa da se, prilikom proklizavanja ili šlajfovanja, ne sudarimo sa tzv. lakim vozilima, odnosno pomoćnom mehanizacijom koja je sićušna u odnosu na gromadu kakvu “teramo” kolege i ja – priča Babejić.