Kao i junak njegovog filma nekad, Miloš se danas samo zahvaljujući sopstvenom entuzijazmu bori za isti cilj – za ideale. Često se može čuti da su mladi i sposobni ljudi jedina nada za bolje sutra Srbije. Događaji i (ne)činjenje institucija skoro svakodnevno potvrđuju da je to istina. U godini kada svet obeležava uspomenu na početak Velikog rata, kada se čuju glasovi revizionizma i kada danas moćni pokušavaju da izmene istoriju i tako sakriju sopstvene grehe, jedan mladi čovek je odlučio da doprinese dostojnom obeležavanju sećanja na vidovdanskog heroja, Gavrila Principa, njegove ideje i ideale za koje je dao život. Snimajući film o poslednjim danima Principa, Miloš Ljubomirović se danas, sto godina kasnije, samo zahvaljujući sopstvenom entuzijazmu i trudu ekipe koju je okupio, na svoj način bori za isti cilj – za ideale. Miloš je rođen 22. aprila 1987. godine u rudarskom gradu Boru, u istočnoj Srbiji. Dilomirani inženjer menadžmenta koji je odlučio da svoju veliku energiju posveti filmu. Tokom studija na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, Miloš počinje intenzivno da nadograđuje svoje tada elementarno znanje o filmu, režiji i produkciji, pritom ne zapostavljajući fakultet. Brzo po upisu FON-a shvatio sam da sam napravio grešku i da me studije menadžmenta, u tom obliku (mnogo teorije, malo prakse), ne ispunjavaju u dovoljnoj meri. Tu sam, smatram, iskazao jednu od osobina koje će mi koristi i u daljoj karijeri. Bio sam uporan da studije završim i rešio da iz date situacije izvučem maksimum. Još tada sam odlučio da ću pokušati da upišem Fakultet dramskih umetnosti i našao pravi smer za to. Filmska i TV produkcija u svom radu koristi osnovne funkcije menadžmenta (planiranje, organizacija, upravljanje ljudima, kontrola) i od tog trenutka studije na FON-u posmatram kao usputnu stanicu ka svetu filma. Nakon diplomiranja, Miloš upisuje master studije Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu – smer kreativna filmska i TV produkcija. Prve nagrade su ubrzo stigle. Miloš osvaja prvo mesto na konkursu „Film za 60 sekundi“ i predstavlja Srbiju na „Empire Awards Festival“ u Londonu. Bila mi je izuzetna čast da predstaljam Srbiju na pomenutom festivalu. Po reakcijama ljudi tamo može se reći da smo u tome bili veoma uspešni. Ispite na FDU je položio prvi u svojoj klasi, sa prosečnom ocenom 9,48. Master rad nije shvatio kao puko odrađivanje posla, već se upustio u veliki i ambiciozni projekat – snimanje igranog filma o Gavrlu Principu, odnosno o njegovom boravku u češkom zatvoru Terezin i razgovorima sa psihijatrom Martinom Papenhajmom. Za glavne uloge u filmu izabrao je Nikolu Rakočevića i Nebojšu Glogovca. Moja želja da se, na neki način, bavim Mladobosancima postoji već nekoliko godina. Oni su za mene simbol ljudi koji su davali sve od sebe da se izdignu iz loše situacije u kojoj su živeli, boreći se za bolju budućnost svoje zemlje. Koliko su oni u tome bili uspešni, to se možemo danas upitati; ali važno je imati cilj i delovati u pravcu njegovog ostvarenja svom snagom. Kako na studijama imamo obavezu da snimimo master rad rešio sam da to bude u formi kratkog filma pod nazivom „Sjene“. Prilikom istraživanja istorijske građe pronašao sam beleške doktora Papenhajma iz pomenutih razgovora i izabrao ugao koji do sada nije filmski obrađivan. Realizaciju projekta inače koči tradicionalni nedostatak najvažnijeg resursa – novca. Od fakulteta u realizaciju imam logističku i moralnu podršku, na kojoj sam zahvalan, ali za ozbiljniji projekat to nije dovoljno. Uspeli smo da sa vrlo malim sredstvima napravimo tizer za film i sada pokušavamo da dođemo do sredstava za nastavak snimanja. Želim ipak da se izdignem iznad te situacije u kojoj se kao društvo nalazimo i dam moj skromni doprinos obeležavanju Sarajevskog atentata i početka Velikog rata. Milošev projekat „Sjene“ nije prepoznat od strane Filmskog centra Srbije na nedavnom završenom konkursu i sada je cela realizacija dovedena u pitanje. Na sajtu www.filmsjene.rs je pokrenuta stranica podrške, gde ljudi mogu da pruže pomoć donacijama i kupovinom majica sa likom Gavrila Principa. Takođe, nedavno je započeta kampanja preko platforme „Kikstarter“, gde se može pružiti podrška. Ukoliko ste u mogućnosti, projekat možete pomoći klikom na ovaj link. Svi moji napori su usmereni u realiizaciju ovog projekta. Tokom osnovnih studija imao sam priliku da radim u Americi u dva navrata i da ostanem tamo, ali želeo sam da se u Srbiju vratim. Možda to, što se tiče moje egzistencije, nije bila najbolja odluka – ali želim da se u svojoj zemlji borim za svoje ideale. Ponovo iz date situacije pokušavam da izvučem maksimum.
Nadamo se da će Miloš uspeti u svojoj nameri i da će realizacija projekta filma „Sjene“ biti uspešna!