Ono što je neophodno za kasnoantički arheološki i turistički kompleks “Feliks Romulijana” je Vizitorski centar, odnosno Centar za posetioce koji je aktuelan još od 2008. godine čim je “Romulijana” ušla na listu UNESCO-a. Vrednost celog Vizitorskog centra i puta ka Maguri je oko 6 miliona evra, a najveći deo ove sume obezbediće Evropska komisija pri EU.
Na 11 kilometara od Zaječara, na putu ka Paraćinu, prostire se rezidencija imperatora Gaja Valerija Galerija Maksimilijana (297–311), savladara i zeta cara Dioklecijana, utemeljivača sistema tetrarhije. Feliks Romulijana po svojoj očuvanosti i vrednosti nadmašuje ostale slične građevine u Splitu, Milanu i Triru. Jedinstvena je u svetu po celini sa memorijalnim kompleksom na brdu Magura iznad palate: čine ga dve grobnice i dva tumula, gde je obavljeno spaljivanje i apoteoza vladara i njegove majke Romule, po kojoj je nazvana carska palata. Palata zahvata prostor od 6,5 hektara, opasana je odbrambenim sistemo od 20 kula, unutar kojih se nalazi rezidencija sa vestibilima, atrijumima, termama, predivnim višebojnim podnim mozaicima, mermernom oplatom i predmetima i skulpturama od roze granita i zelenog porfirita sa Peloponeza.
GAMZIGRAD-ROMULIJANA, GALERIJEVA PALATA – pod ovim imenom kasnoantički arheološki lokalitet (III-IV vek n.e.), kod Zaječara, upisan je 2007. godine na Listu svetske prirodne i kulturne baštine pod zaštitom UNESCO-a.
UNESCO je Feliks Romulijanu prepoznao kao univerzalnu vrednost za celo čovečanstvo i ona je prvo i jedino za sada srpsko arheološko nalazište koje je pod zaštitom ove svetske organizacije, kaže dr Maja Živić, direktorka Narodnog muzeja “Zaječar”, koje vodi brigu o ovom lokalitetu:
“Ono što je izuzetno značajno je da je Romulijana najočuvaniji jedinstven arheološki sklop zato što ima dvostruku fortifikaciju koja je u to vreme bila ekspresija moći jednog čoveka imperatora Galerija i najočuvaniji je primer rimske dvorske arhitekture iz vremena tetrarhije. U njoj su pronađena umetnička dela koja su od izuzetne vrednosti i spadaju u najlepše koje je iznedrila rimska umetnost. To su prvenstveno mozaici koji se nažalost na samom nalazištu ne vide jer su prekriveni peskom i to je nešto na čemu će se svakako raditi.”
Maja Živić dodaje da su mozaici sa Romulijane, čiji se manji deo može videti u Narodnom muzeju, ne samo najlepši iz ovog perioda već je i tehnika izrade vrhunska. Zbog oko 1800 kvadrata mozaičkih podova na Romulijani koji su sada radi zaštite prekriveni peskom i zbog toga nedostupni posetiocima, direktorka kaže da će se obratiti Unesku za pomoć, kako bi njihovi eksperti i naši domaći stručnjaci, u što skorije vreme iznašli adekvatno rešenje za njihovu prezentaciju.
Sistematsko istraživanje Romulijane traje više od šest decenija, ali su prve opise i stručne ocene Gamzigrada, u prvoj polovini XIX veka, dali nemački stručnjaci. Kasnije je tim mestom naročito privučen austrijski arheolog, istoričar i putopisac Feliks Kanic. Tokom svoja dva boravka ovde (1860. i 1864), načinio je izuzetno značajne crteže vidljivih bedema i kula, a u svojim delima o Srbiji, u više navrata je istakao da je Gamzigrad “jedan od najsjajnijih spomenika prošlih vremena” i “jedan od najvećih i najočuvanijih spomenika rimske arhitekture u Evropi”.
Nekadašnje romantičarsko oduševljenje Gamzigradom, krajem XIX veka zamenjuje krajnje uprošćeno tumačenje njegovih zidina kao ostataka velikog vojnog logora (kastrum), ili mesta gde je stolovao upravnik zlatonosnih rudnika u okolini. U prvoj polovini prošlog veka kada su postavljani temelji arheološkoj nauci u Srbiji, o Gamzigradu se ćutalo, da bi zanimanje za ovaj jedinstveni spomenik ponovo oživelo tek pedesetih godina. Đorđe Bošković je 1950. nacrtao novu osnovu gamzigradskog utvrđenja, sa položajem najvažnijih građevina u njegovoj unutrašnjosti, a zahvaljujući istrajnosti i zalaganju Vjekoslava Popovića, tadašnjeg upravnika Narodnog muzeja u Zaječaru, sistematska arheološka istraživanja Gamzigrada započela su 1953. godine.
Zlatno doba nastupilo je 1970. godine, od kada je, sve do svoje prerane smrti 1996, arheološkim istraživanjima rukovodio akademik Dragoslav Srejović, koji je Gamzigradu obezbedio istaknuto mesto u svetskoj arheologiji. Najznačajnije godine bile su 1984. kada je na lokalitetu pronađena arhivolta sa natpisom FELIX ROMVLIANA, i 1993. godina kada je otkrivena glava imperatora Galerija, od egipatskog crvenog porfirita, koja je bila deo skulpture ili skulptoralne grupe. To su bili krunski dokazi slutnje arheologa posebnog senzibiliteta koji je, uprkos svim osporavanjima, verovao da je Gamzigrad carska palata.
Ono što je poslednje decenije primetno, od kada je Carska palata “Feliks Romulijana” pod zaštitom Uneska, je njena veća posećenost kako domaćih tako i inostranih turista iz celog sveta. Sada kapiju Romulijane godišnje prođe blizu 40 hiljada turista. Direktorka Maja Živić kaže da se već razlikuju tri segmenta turističkih poseta:
“Jedno su đačke ekskurzije, drugo su uopšte turisti koji nisu stručnjaci i treće je kulturni turizam koji rade neke naše agencije u saradnji sa inostranim turističkim operaterima tako da na primer postoje grupe koje samo obilaze arheološka nalazišta u svetu koja su pod zaštitom Uneska. To je takozvani ciljani turizam ili recimo imate grupe koje dolaze iz Italije, Nemačke, Švajcarske, Španije koji su ili aktivni ili penzionisani profesori arheologije, istorije, istorije umetnosti… koji posećuju Gamzigrad u jako velikom broju.”
Ono što je neophodno za jedan ovakav arheološki i turistički kompleks je Vizitorski centar, odnosno Centar za posetioce koji je aktuelan još od 2008. godine kada je i istražen prostor gde on treba da se gradi. Njegova vrednost je preko 5 miliona evra, a direktorka kaže da će najveći deo ove sume obezbediti Evropska komisija pri EU. Maja Živić se nada da će radovi početi početkom narednog leta i to obe faze tog Vizitorskog centra:
“Naravno, prvo će se obezbediti infrastruktura, prostor za prihvat posetilaca, turističko-informativni centar, ali paralelno sa tim gradiće se i smeštajni kapaciteti, prvenstveno za kolege sa kojima mi sarađujemo, i naravno naučno-istraživački centar koji će imati i depoe, jer je to ovde vrlo veliki problem uvek bio. Istovremeno radiće se i put ka Maguri koji će uključiti mogućnost kretanja električnim vozilima, biciklističke staze…. a biće značajan jer treba animirati takozvani istočni terminal palate koji je sada u drugom planu zbog čega ćemo uraditi i jedan arheološki film da bi posetiocima dočarali ono što je na kilometar i nešto odavde… Kada se izgradi put ići će se od sakralno-memorijalnog kompleksa Magura, kako se išlo u to davno vreme, pre nešto više od 1700 godina, i doći do glavne, istočne kapije Romulijane.”
Ovaj medijski sadržaj je sufinansiran sredstvima Grada Zaječara. Mišljenja i stavovi izraženi u tekstu su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Grada Zaječara.
Grad Zaječar
