Pravoslavni vernici koji Božić slave po julijanskom kalendaru, danas obeležavaju Badnji dan i Badnje veče, poslednji dan Božićnog posta i uvod u proslavu najradosnijeg praznika, Božića, kojim se slavi rođenje Isusa Hrista.
U ranu zoru odlazi se po badnjak – mlado hrastovo ili cerovo drvo. Seku ga isključivo muškarci, obično domaćin i najstariji sin, i to pre izlaska sunca.
Pre sečenja badnjaka drvetu se naziva “dobro jutro”, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima mu se poklanja i kolač, posebno pripremljen za tu priliku.
Običaj nalaganja badnjaka na vatru veoma je star.
Badnjak se celiva, maže medom i postavlja na ognjište. Kada je badnjak na ognjištu, prema njemu se moralo ponašati kao prema živom biću – kitili su ga zelenim granama, ljubili, prelivali vinom i posipali žitom.
Po završetku obreda domaćin okadi ceo dom i trpezu, zapali sveću, izgovori molitvu, čestita praznik i Badnje veče ukućanima i tek onda sedaju za trpezu.
Na Badnje veče jede se isključivo posna hrana.
Smisao Badnjaka je i u tome što se ukućani oko njega zagrevaju ljubavlju, iskrenošću i slogom. Svetlost badnjaka razgone mrak neznanja i praznoverja, a ukućani se obasipaju radošću, milošću, zdravljem i obiljem.
Za Badnji dan i Božić mnogi ukrašavaju domove, a gotovi aranžmani mogu se kupiti u marketima, na pijaci i kod uličnih prodavaca.