Majdanpečani decenijama žive pored rudnika i od rudnika; naučeni na miniranje, prašinu, zvuk teških vozila. Od uticaja rudarenja štitila ih je do nedavno i neoštećena planina Starica, koja je i svojevrsni zaštitni znak Majdanpeka. Sa Starice se vidi ceo Majdanpek i to tako da vam se čini da rudnik kao u levak uvlači grad sa svojim stambenim naseljima, ulicama, trgovima, parkovima…. Dolaskom kineske kompanije “Ziđin” za većinskog vlasnika RTB-a, pa time i majdanpečkog rudnika, ovaj pogled sa brda je sve zastrašujući jer je ubrzana rudarska aktivnost Kineza na širenju tzv. Severnog revira, dovela do toga da i Starica počinje polako da nestaje.
Pojavljivanje bagera prošlog leta na vrhu Starice izazvalo je uznemirenje među stanovnicima grada rudara. A onda, 5. juna 2022. godine i blago rečeno šok – Majdanpečane je uznemirila zaglušujuća buka sa Starice, praćena oblakom dima i survavanjem stena sa vrha planine, o čemu nam rečima svedoči Dragan Đurić, stanar iz Proleterske ulice, podno Starice:
“Srušen je vrh planine, vrh tog dela planine Starice, prosto odvaljen.i on je krenuo ka gradu, ka ulici. Mi smo svi bili iznenađeni, nismo znali o čemu se radi. Videli smo samo da se ruši stena… svi smo bili iznenađeni jer nikada nikom nije padalo na pamet da ruši bilo koji deo planine, tako da smo mi to gledali prvo sa čuđenjem i eto svi su bili iznenađeni, nismo znali o čemu se radi tu. Nije bilo nekih većih ruševina,ali vidi se kamen po šumi koja je nadomak kuće, to je blizu. Mislim da ta visinska razlika između nas i kuća nema vazdušnom linijom 200-300 metara. To je bilo nešto što je bilo prvo.”
Miniranje je sprovela kineska kompanija Ziđin „u sklopu mera predostrožnosti, zbog sanacije opasne stenske mase na planini Starica”, kako je tada zvanično saopšteno.
Snimak miniranja koji je uplašio stanovnike Majdanpeka proširio se Srbijom, a pojedine meštane naterao i na protest.
Nakon velikog protestnog skupa u centru Majdanpeka, desetak dana kasnije ekološki aktivisti, predvođeni odbornicima Grupe građana „Ne dam – Nu dau“, donose odluku da postave kamp na Starici, kako bi sačuvali planinu od miniranja i rušenja, kaže Vladimir Božić, odbornik GG „Ne dam- Nu dau“:
“Mi smo na samom početku probali da dobijemo neki papir da vidimo, ako je istina ono što naši strateški partneri, kineski partneri kažu da su to oni kupili, da vidimo onda ko nas je to prodao sa srpske strane. To je bilo ono što nas je u početku interesovalo i uporno tražimo taj papir. Oni kažu „imamo ga“ ali apsolutno niko ga ne nudi.“
U Opštinskoj upravi u Majdanpeku tada su naveli da je Kompanija Ziđin 24. decembra 2021. godine prijavila izvođenje radova na Severnom reviru po Uprošćenom rudarskom projektu, dok Ministarstvo rudarstva i energetike saopštava da je hitnu sanaciju stene naložila rudarska inspekcija.
Uporni “ulogoreni” čuvari Starice, ubrzo su počeli da ometaju planove kineske kompanije, a sve je kulminiralo 20. avgusta 2022. godine kada je privatno obezbeđenje porušilo kamp.
Nakon više protesta i zahteva javnosti da se država oglasi o dešavanjima na Severnom reviru, na Staricu je 21. septembra 2022. godine došla u pratnji
saradnika i kineskih partnera, tadašnja ministarka rudarstva Zorana Mihajlović i tom prilikom izjavila:
”Ono što moja Inspekcija ministarstva rudarstva i energetike ima i što je naložila kao hitne mere Ziđinu bilo je da pod hitno krene i završi uprošćeni rudarski projekat, dakle da se sanira Starica. Saniranje Starice, ovog dela ovde, a pričaćemo sada svi zajedno svaki detalj, ne radi se zbog nekog hira, nego se radi zato što je neophodno da zaštiti ljude i opremu i sve ove etaže. Ukoliko se ne uradi, ugroženi su ljudi pre svega, ugrožena je oprema, u nekom drugom koraku ugrožen je i Majdanpek. I to je razlog.”
Naredni dani nisu doveli do smirivanja već naprotiv došlo je i do sukoba radnika kompanije i čuvara planine. To je bio povod za hapšenje aktivista, kojima je određen pritvor.
Mladen Vladić iz GG “Ne dam – Nu dau” kaže da nisu imali drugo rešenje kako da izminiraju vrh, osim da njih fizički uklone sa Starice:
“Za to im je poslužila ta njihova lažna akcija da smo posle sto dana postali nasilni i time su nas sve nakon torture u policiji strpali u pritvor u Negotinu, sa najmonstruoznijom optužbom, što me najviše boli, za versku, nacionalnu i rasnu mržnju i netrpeljivost.”
Posle hapšenja aktivista, Ziđin je intenzivirao rudarske radove, pa su gotovo godinu dana kasnije, promene na Severnom reviru i Starici i te kako vidljive, kaže Irena Barbulović, odbornica GG “Ne dam – Nu dau”:
“Mi smo i tada tvrdili da se ne radi ni o kakvoj sanaciji, u pitanju je nešto drugo, klasična eksploatacija, što kada vi pogledate sada taj deo jasno se vidi. Da je u pitanju sanacija ona bi se završila nakon dva meseca, a vidimo da rade non-stop bez prestanka i da su radovi ubrzani.”
Ziđin je protiv aktivista podneo više krivičnih prijava i ti procesi su u toku. Međutim, da su čuvari Starice, od samog početka bili u pravu potvrdio je i Osnovni sud u Majdanpeku koji je 11. aprila ove godine kao neosnovanu odbacio tužbu Ziđina da su aktivisti uzurpirali zemljište u vlasništvu kompanije na Starici, jer je uvidom u katastar utvrđeno da sporna parcela pripada Republici Srbiji.
O tome Vladimir Božić, odbornik GG “Ne dam – nu dau” kaže:
“Ne samo da je vreme pokazalo da smo bili u pravu, nego se i u gradu već vide posledice. Rekli smo ako skinete taj deo planine, u gradu će biti mnogo više prašine; sve ono na šta smo upozoravali mi to sada živimo.”
Dalje posledice agresivnog rudarenja mogu se samo naslutiti, a sumornu atmosferu u Majdanpeku potvrđuje i činjenica da iz njega masovno odlaze svi koji ne rade u rudniku i čija egzistencija ne zavisi od rudarstva.
Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs
Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.