Zaječarska publika je drugog dana Festivala malih pozorišnih formi uživala u monodramama “Čaj sa kublaj-kanom” i “Vojvoda Živojin Mišić”.
“Čaj sa kublaj-kanom” je intimna priča o iskustvu Saše Radonjića, pisca teksta, iz bolnice tokom višemesečne borbe za život i sažeta je u priču koju je novosadski glumac Jugoslav Krajnov režirao i odglumio.
„Predstava je o umetnosti, o stvaralaštvu. Ovo je istinita priča. Pisac je zaista bio teško bolestan. Kada se čovek nalazi u tim nekim bezizlaznim situacijama on ipak nalazi snagu i moć da to sve okrene na stranu lepog, na stranu umetnosti, na stranu stvaralaštva. On kroz čitavu predstavu govori da nema nikakve razlike između halucinacije i imaginacije.
„Vrlo je teško glumiti monodramu. Kada glumac oseti da publika ne diše zajedno sa njim, onda je u problemu. Ali mislim da sam od samog početka dobio taj fidbek, dobio pozitivnu energiju, vrlo pažljivo su me pratili tako da je bilo jednostavno uživanje da igram. Publika je bila odlična. Lepo su me primili i želeo bih da zahvalim domaćinu, gradu Zaječaru i pozorištu “Zoran Radmilović”na prijemu“ rekao je Jugoslav Krajnov.
U Monodrami „Vojvoda Živojin Mišić“ autora dr Miće Živojinovića, u režiji Velimira Mitrovića i izvođenju Boška Puletića, teško bolesni Vojvoda Mišić prelistava svoje uspomene, događaje, istorijske ličnosti ali i sasvim obične ljude, koje je susretao u značajnim trenucima svog života. Vojvodine uspomene su naravno subjektivne ali kako je celog svog života imao čvrst stav i prema vremenu i prema ljudima i prema događajima, njegove uspomene, na sasvim nov način osvetljavaju i vreme i ljude i događaje. Glumac Boško Puletić o svojoj bogatoj glumačkoj karijeri i zahtevnosti monodrame kaže:
“Ja imam 76 godina, ozbiljni ljudi u mojim godinama umiru, a ja pravim monodrame, ali se osećam lepo. Pre neki dan mi je palo na pamet. Meni je ovo 56. sezona. Imao sam 130 i nešto premijerra, a ja sam radio samo u tri pozorišta: Narodnom pozorištu u Beogradu, u pozorištu Slavija u Beogradu i u pozorištu “Zoran Radmilović”u Zaječaru. Da ne verujete, samo u 3 pozorišta za 56 godina. “
“Monodrama je najteži oblik glume, sigurno, zato što nemate partnera. Scena ionako važi za svaku predstavu kao najusamljenije mesto na planeti. Kad je monodrama, ništa nema usamljenije od toga, ali je ujedno i izazov, ogroman. Zahvaljujući reditelju ove predstave, gospodinu Velimiru Mitroviću, koji je, kada sam mu ponudio da ovo radimo, rekao:
„ Znaš ja nikad nisam radio monodramu i sve koje sam gledao nisu bile dobre, jer iziđe čovek sa koferom, sedne na njega i priča priče. Ja ovo jedino mogu da ti napravim kao pozorišnu predstavu. Ja mu kažem , pa ja to i hoću. I on je upravo tako i uradio, tako da je meni partner svaki gledalac u ovoj sali, sve vreme. Jedino što je potrebna ogromna koncentracija, jer to je sat vremena usamljenosti na sceni, ali vidim prema reakciji publike da je to dobro” kaže Boško Puletić.
Takmičarski deo festivala malih pozorišnih formi završava se sutra izvođenjem dve monodrame. Od 18 sati na programu je predstava „Nina“ autorski projekat Nikoline Vujević, koja je autor teksta, reditelj i glumica u ovoj predstavi. Od 20 časova biće izvedena predstava „Poslednja šansa“ po tekstu Mirjane Bobić Mojsilović u kojoj igra Suzana Petričević. U čast nagrađenih, u četvrtak 14. oktobra biće izvedena premijera monodrame zaječarskog teatra „Slučaj gospodina Kostića“ koju je po tekstu mladog zaječarskog dramaturga Stefana Cokića režirala studentkinja Tamara Kostrešević, igra Branislav Mijatović.