Rajačka narodna škola zdravlja: GODINU DANA POSLE…

U ovo vreme prošle godine, posle pojave prvog slučaja obolelog od KOVIDA 19 u Srbiji, započela je borba protiv epidemije KOVIDA 19 u Srbiji. Nakon godinu dana neravnopravne borbe sa okrutnim neprijateljem koga smo malo poznavali, nalazimo se u istom, možda gorem položaju, zbog nepovoljne epidemiološke situacije: 4.071 novozaraženih na 15.000 testiranih i 17 preminulih od KOVIDA 19. Zbog toga je krizni štab u panici i nema rešenja kako da preokrene borbu u našu korist protiv epidemije korona virusom.

Ne objavljuje se broj izlečenih? On bi neosporno predstavljao pokazatelj uspeha u borbi sa korona virusom, pored ostalog i pokazatelj uspeha lečenja u kovid bolnicama. Objavljuje se samo, redovno broj umrlih koji iznosi oko 4.500 ljudi.

I pored svaga, godinu dana posle početka epidemije KOVID 19 u Srbiji, situacija je drugačija, jer sada posedujemo moćno oružje – vakcinu(e) kojom možemo zaustaviti epidemiju ako ga pravilno koristimo. U ovom trenutku KOVID 19 je još uvek ispred nas, razboljeva u ubija svakoga ko se od njega ne krije, kako reče Prof. dr Tepavčević. Sada smo u situaciji, vakcinama, da pređemo u kontraofanzivu i pobedimo ga.

Kao što rekoh vakcina je moćno oružje kojim jedino možemo pobediti KOVID 19 i ugasiti epidiemiju, ali je potrebno koristiti je svrsishodno. Objavili smo da ćemo sprovesti masovnu imunizaciju stanovništva. To bi bila druga masovna imunizacija u Srbiji. Prva je bila ona u velikoj Jugoslaviji koja je sprovedena u suzbijanju epidemije variole na Kosovu 1972. godine. Tada je više od 18 miliona Jugoslovena vakcinisano za 20-ak dana. Znači, da bi masovna imunizacija uspešno ugasila epidemiju potrebno je sprovesti je što hitnije, u jednom dahu. Od početka vakcinacije antikovid vakcinom prošlo je više od mesec dana, a mi smo stigli tek do oko 500.000 vakcinisanih sa obe doze vakcine. Jedino tako vakcinisani se mogu odupreti zarazi korona virusom. Ovakvo otezanje sa masovnom imunizacijom ne samo što ide na ruku epidemiji produžavajući je, nego omogućava virusima da na nekim prostorima, opstanu, ukorene se, dobiju vreme da stvore nove varijante i endemiziraju se. Na tim prostorima, oni bi tokom godina, povremeno izazivali nove slučajava oboljenja ili male epidemije. Masovnom imunizacijom koja kratko traje tako nešto se onemogućava!

Moćno oružje – vakcina protiv korona virusa treba upotrebiti na pravi način. Proglasili smo besplatnu, dobrovoljnu, on lajn vakcinaciju, što se kosi sa pristupom u suzbijanju epidemije. Epidemija se suzbija kolektivnim pristupom. U takvoj situaciji od važnosti je doprinos svakog pojedinca u udruživanju sa dopronosima i naporima svih ljudi u zajednici. U našem slučaju to je nemoguće jer svako insistira na tome da sam odluči da li će se ili neće vakcinisati. Treba imati u vidu da u slučaju kolektivnog pristupa u gašenju epdidemije, svako u zajednici ima zadatak koji izvršava zajedno sa drugima. U ovom slučaju zadatak je svakog da se vakciniše, radi postizanja najvažnijeg zajedničkog, kolektivnog cilja – gašenje epidemije. Zato je potrebno o tome razgovarati i objasniti narodu, da smo mi do sada u najvećoj meri koristili individualnu zaštitu od korona virusa. Samo u početku epidemije, uvođenjem karantina i policijskog časa koristili smo kolektivni pristup i postigli delimično uspeh u suzbijanju epidemije, ali smo ga kasnije napustili i uveli zaštitu svakog pojedinca – dobrovoljno, u ime domokratije i slobodnog izbora pojedinca da sam raspolaže svojim telom i svojim zdravljem. Nažalost, na taj način se ne gasi epidemija KOVID 19.

Drugo, masovnu imunizaciju stanovništva koči i on lajn prijavljivanje za vakcinaciju. To može učiniti samo 40% stanovništva. Ostali čekaju, oklevaju, odlažu vreme kada će naći način kako da se prijave i tako odmiče vreme za promptnu masovnu imunizaciju. Posebno je otežano prijavljivanje da se dobrovoljno vakcinišu ljudi sa sela.

Treće, najveća opasnost od daljeg širenja epdiemije KOVID 19 u Srbiji predstavljaju najveća žarišta epidemije: Beograd, Novi Sad, Niš, Kragijevac i dr. Potrebno je energično i hitno sprovesti imunizaaciju stanovništva u njima. U Beogradu tek je četvrtina od potrebnog broja stanovništva vakcinisana drugom dozom; sve druge mere su se pokazale bezuspešne da ugase epidemiju u njemu. Jedan mudar lekar u jednoj emisiji pomenu da se ovakva epidemija ne može gasiti baštenskim crevom. Mi upravo tako gasimo epidemiju u žarištima. Kada vatrogasci gase požar prvo gase kuću koja gori dok je ne ugase, a o ostalima u okolini vode dužnu brigu da i njih ne zahvati požar. Iz pomenutih velikih žarišta epidemije korona virusa, na sve strane, svakog dana, virusi šire požar epidemije po Srbiji.

Četvrto: u Srbiji još uvek postoje prostori gde se korona virus nije pojavio, ili se pojavio u sporadičnom obliku. Sada bi trebalo da lokalne samouprave i domovi zdravlja i zdravstveni radnici u saradnji sa narodom na tim prostorima, sprovedu masovnu imunizaciju stanovništva i tako stvore epidemiološku barijeru koja će sprečiti KOVID 19 da se tamo širi.

Elem, godinu dana posle početka epidemije KOVIDA 19 u Srbiji, imamo jednu, jedinu veliku šansu da ugasimo epidemiju – vakcinama. Uspeh u borbi protiv KOVID 19 je nadohvat ruke. Od odluke da se dobrovljno vakciniše, u interesu svih ljudi u svojoj okolini, od svakog pojedinca zavisi koliko ćemo uspeti u tome.

Pripremio: dr Petar Paunović, učitelj zdravlja

Leave a Reply

Your email address will not be published.