Kiša i velika vlažnost pogoduju najezdi krpelja koji su prenosioci mnogih bolesti. Ispitivanja koja su rađena na VMA su pokazala da je svaki treći krpelj zaražen bakterijom koja izaziva lajmsku bolest i ukoliko se ne preduzme lečenje lajmska bolest ostavlja trajne posledice na zglobove, nervni sistem i srce. Ujed krpelja se ne sme zanemariti i treba ga što pre otkloniti pincetom ili se obratiti lekaru za stručnu pomoć. Krpelje ne možemo da izbegnemo jer ih ima svuda u prirodi, ne samo u travi već i u krošnjama drveća, ali to sigurno ne treba da nam pokvari boravak u prirodi. „Nisu svi krpelji zaraženi, ali prema statisci, svaki treći krpelj zaražen je bakterijom koja izaziva lajmsku bolest. Zato se ujed krpelja ne sme zanemariti – u roku od 24 sata obavezno se treba javiti najbližoj zdravstvenoj ustanovi“ – kaže dr Javorka Stankulić, načelnik Epidemiološke službe u Boru. Najpodložnija napadima krpelja su deca, jer je i njihova aktivnost u igri na travi veća. Budući da je ujed krpelja bezbolan, nakon boravka u prirodi pažljivo pregledajte odeću i posebno pregibe na telu. Ispitivanje zaraženosti, koje se radi samo na VMA, pokazalo je da je čak trećina krpelja prenosilac Lajmske bolesti, koja, ako se ne leči, ostavlja trajne posledice. “Mogu da budu zahvaćeni zglobovi, da se bolest ispolji u vidu artritisa, može da dođe do promene na srcu, centralnom nervnom sistemu. Drugim rečima čovek može da postane invaid i zato je naš savet da se svaki ubod krpelja prati mesec dana kako bismo u potpunosti bili sigurni da nema opasnosti od lajmske bolesti“ – ističe dr Javorka Stankulić. I dodaje : „Ukoliko planiraterate boravak u prirodi koristite sredstva protiv ujeda insekata – repelente i nosite odeću koja pokriva ruke i noge. Ukoliko vas krpelj ipak ujede, a niste u mogućnosti da se obratite lekaru, odstranite ga pincetom tako što ćete ga pažljivo obuhvatiti i lagano uvrtati dok sam ne ispadne. Nakon toga ranu treba dezinfikovati alkoholom, jodom ili običnom rakijom, odnosno isprati sapunom“.