Čitanje je za mnoge ljude tek puko “ubijanje” vremena i bekstvo od dosade, a u ovim opakim danima epidemije koja se prikrada, i bez vidljivog obličja, ubija i menja naše živote, postaje duhovni spas, uteha i okrepljenje.
Kao pasionirani čitač, i pisac po vokaciji, ali i urednik kulturnih programa u zaječarskoj Biblioteci, u prilici sam da preporučim knjige za sve nas koji sada imamo vremena na pretek, i nade da će nas ova iskušenja naučiti drugačijem, plemenitijem i kvalitetnijem odnosu prema ljudima, ovoj namučenoj planeti, ali i prema sebi samima. Dakle, pet knjiga koje bismo, kako se nekada govorilo, poneli na pusto ostrvo, a sada ih držimo pored uzglavlja, jer kako reče Džon Don, “nijedan čovek nije ostrvo”.
“Dekameron” – Đovani Bokačo. Ova zbirka od 100 novela napisana je u periodu između 1350. i 1353. godine. U pitanju je srednjovekovna alegorija, a priče koje su tu ispričane imaju motive od erotskih do tragičnih. Radi se o deset mladih ljudi, sedam žena i tri muškarca koji se na pojavu epidemije kuge, povuku iz Firence na obližnje imanje, u napuštenu vilu. Da bi prekratili vreme od dve nedelje koje moraju da provedu u izolaciji, svake noći neko od njih ima zadatak da ispriča neku priču.
“Služio sam engleskog kralja” – Bohumil Hrabal. Ovaj roman je Hrabal napisao u nekoliko dugačkih rečenica, kao raskošnu himnu ljudskoj duhovitosti i snalažljivosti. Glavni junak je Jan, patuljak, dečak koji je snalažljiv i vispren. On uči za kelnera, i vole ga svi u hotelu, od osoblja do gostiju. Radnja romana se odvija u Češkoj uoči Drugog svetskog rata. Jan je apolitičan momak, zaljubljen u Lizu koja obožava Hitlera. O tome kako Jan uspeva da na kraju postane bogat i vlasnik hotela, ali i da mu posle rata komunisti oduzmu hotel, gde zapravo i kreće ona prava, urnebesna Hrabalovska priča, pročitajte u ovoj zaista duhovitoj knjizi.
“21 lekcija za 21. vek” – Juval Noa Harari. Profesor Harari je sručnjak za istoriju sveta, srednjovekovnu i vojnu istoriju. Trenutno je usmeren ka istraživanju sledećih makro-istorijskih pitanja: koji je odnos između istorije i biologije? Kakva je suštinska razlika između Homo sapijensa i životinja? Postoji li pravda u istoriji? Ima li istorija svoj pravac? Da li ljudi postaju srećniji tokom istorije? Koje i kakve etičke dileme pred nas postavlja uspon tehnologije u 21. veku? Ovo je knjiga koja daje zadivljujuće projekcije sveta u kojem živimo i iskušenja sa kojima se suočavamo. Harari nas priprema za budućnost koja će biti mnogo različitija od ovog trenutka i ukazuje nam na pitanja koja treba postaviti da bismo preživeli.
Stripovi “Dilan Dog” i “Marti Misterija” – Ticijano Sklavi, autor Dilana Doga, bazira priču u stripovima na hororu i žanru strave i užasa. Dilan Dog je privatni detektiv za noćne more i druge užasne stvari, i rađen je tako da odudara od tradicije horora svojim nadrealnim osobinama i antiburžoaskom retorikom. “Marti Misterija” je strip italijanskih autora Alfreda Kastelija i Đankarla Aleksandrinija, prvi put objavljen početkom osamdesetih godina. Marti, detektiv nemogućeg, je istoričar, pisac, antropolog i avanturista, koji se bavi proučavanjem misterioznih mesta i događaja iz istorije. Avanture Dilan Doga i Martija Misterije odvešće vas u priče strave i užasa ispričane na jedan neobičan način, ali i u ozbiljne naučne i istorijske teme prikazane kao najuzbudljiviji trileri.
“Mi” – Jevgenij Zamjatin. Socijalno-fantastični roman, neka vrsta distopije, priča o društvenom poretku gde ljudi nisu ličnosti od integriteta već obezličene numnerisane jedinke. U ovom romanu prikazana je zajednica zasnovana na ideje da je nemoguće biti srećan i slobodan istovremeno. Ovaj roman je bio inspiracija Džordžu Orvelu za čuvenu knjigu 1984.
Saša Jelenković,
književnik, urednik kulturnih programa u Matičnoj biblioteci “Svetozar Marković”