Sutra ulazimo u ekološki dug, navodi WWF Adria u saopštenju dostavljenom našoj redakciji. To znači da će 30. jula čovečanstvo potrošiti celokupni godišnji proračun prirodnih resursa i usluga koje Zemljini ekosistemi mogu da obnove u jednoj godini. Posle toga dana živimo na ekološki dug – trošimo prirodni kapital brže nego što priroda može da ga obnovi.
Prema proračunima organizacije Global Footprint Network, koja je razvila metodologiju ekološkog otiska, čovečanstvo trenutno koristi prirodne resurse 73 posto brže nego što Zemljini ekosistemi mogu da ih obnove obnoviti, što odgovara potrošnji od 1,73 planete Zemlje. To dugoročno ugrožava stabilnost ekosistema, proizvodnju hrane i kvalitet života širom sveta.
Saradnica za komunikacije u WWF-Adriji, Aleksandra Ugraković, ističe: “Iako Dan ekološkog duga ove godine pada šest dana kasnije nego prošle, to nije posledica smanjenja pritiska na prirodu, već prvenstveno ažuriranja podataka i metodologije izračunavanja. Stvarni trendovi pokazuju da se jaz između ljudske potrošnje i biokapaciteta planete i dalje povećava. To je isto kao da cele godine trošite 1.73 plate, a raspolažete samo jednom. U nekom trenutku će nas razlika skupo koštati!”
Posledice prekomerne potrošnje prirodnih resursa vidljive su u gubitku šuma, degradaciji tla, nestanku bioraznovrsnosti kao i koncentraciji ugljendioksida u atmosferi, što dodatno pojačava klimatsku krizu i ugrožava sigurnost hrane i resursa.
Rešenja postoje – od smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i održive proizvodnje hrane do delotvornijeg korišćenja energije i prirodnih resursa. Ipak, za pomeranje Dana ekološkog duga na kasniji datum potrebne su hitne i sistemske promene u načinu na koji proizvodimo, trošimo i upravljamo prirodnim bogatstvima. Predložena rešenja ne zagovara samo Footprintnetwork platforma. Iste transformacije nudi i WWF u svom Izveštaju o stanju planete čije najnovije izdanje očekujemo u oktobru.
Ako pogledamo zemlje Balkana, počinjemo svoj kredit mnogo ranije u odnosu na svet: Srbija je u ekološkom dugu od 16. maja, Hrvatska 25. aprila, Bosna i Hercegovina 26. aprila, dok je Crna Gora prešla ovu granicu već 20. aprila. To znači da naš način proizvodnje i potrošnje zahteva više resursa nego što priroda može da obnovi, čak i u regionu koji se često smatra umerenijim po pitanju potrošnje.