Ponekad se u trenutku dogode potpuno neočekivane stvari, koje ne ostavljaju drugi izbor osim borbe za život. A kako ljudi reaguju u ekstremnim situacijama za koje ni sanjali nisu da će im se dogoditi? U seriji tekstova “Ako mi se dogodi”, koje ćete u narednom periodu moći da pratite na našem portalu, predstavićemo niz nepredvidivih situacija koje svakome mogu da se dogode. Bavićemo se ispravnim i neispravnim odlukama u različitim kritičnim trenucima, kroz iskustva aktera i korisne savete stručnjaka.
Utapanje predstavlja treći vodeći uzrok smrti od povreda u svetu, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, na godišnjem nivou više od 236 hiljada ljudi život izgubi usled utapanja i njegovih posledica. Međutim, procenjuje se da je broj nastradalih znatno veći u odnosu na prikupljene podatke.
U Zaječaru na tzv. divljim plažama skoro svake sezone ima žrtava, te stručnjaci pozivaju na oprez ukoliko odlučite da se u letnjim mesecima rashladite u rekama i jezerima u okolini grada jer na ovim kupalištima nema spasilačkih službi.
Savet za pomoć utopljeniku, ukoliko nema prisutnih spasilaca, jeste da u vodu bacite konopac, loptu ili neki treći predmet koji bi pomogao čoveku da sam izađe iz vode. Iskusni i neiskusni plivači koji žele da pomognu u ovakvim situacijama mogu da budu heroji, ali na žalost često se događa da budu izgubljena dva života. Mera opreza je da izbegavate kupanje u rekama i jezerima jer to su mesta gde možete očekivati jače struje i virove, što može izazvati paniku kod kupača.
Vode velikog Dunava mame strane turiste i domaće posetioce, kao i brojne pecaroše koji ovde provode sate i sate.
Trenutak nepažnje za Lazara Stojanovića iz Zaječara koji je pecao pre nekoliko godina u blizini Brze Palanke, mogao je da dovede do kobnog ishoda. U jesenjim mesecima odlučio je da malim gumenim čamcem izađe na pecanje, došao je do sredine reke i rešio da spusti anker kako bi obeležio mesto za pecanje. Sedeo je na ivici čamca, prebacio tegove i težište svog tela na jednu stranu i tada se čamac okrenuo za 180 stepeni. Lazar je upao u hladnu vodu Dunava a čamac se udaljio nekoliko metara od njega, on je kaže i pored svega bio priseban i odlučio da se prvo oslobodi cipela kako bi lakše stigao do svog plovila, jakna i ostatak garderobe su otežavali plivanje ali je ipak uspeo da se uhvati za čamac. Međutim, tek tada je počela njegova borba za život jer usled talasa nikako nije uspevao da se vrati u čamac.
U ovakvoj situaciji, završava svoju priču Stojanović, jedino ga je hladna glava spasila hladne vode Dunava.
Da ne bi beležili slična iskustva na zaječarskim kupalištima, predstavnici Javno komunalnog preduzeća “Timok-Održavanje” napominju da su zaduženi isključivo za održavanje priobalja omiljenih kupališta sugrađana, Vanjinog jaza i Popove plaže. Ističu da ovde nema dežurnih spasilaca i da se ljudi ovde kupaju na sopstvenu odgovornost, što stoji i na tablama koje su svojevrsno upozorenje za posetioce.
Gradski bazen na Kraljevici kojim gazduje JKP “Timok-Održavanje” sigurno je mesto za sve kupače, a po zatvaranju sezone nadležni su zadovoljni što ovog leta nije bilo kritičnih situacija. Za bezbednost je bilo zaduženo šest sertofikovanih spasilaca, koji su bili raspoređeni u dve smene. Uz 20 hiljada posetilaca koliko je zabeleženo tokom letnjih meseci, stotinak mališana boravilo je bazenu, gde su u okviru Obuke za neplivače stekli korisna znanja. Edukacija najmlađih još jedan je način prevencije nemilih scena u vodi. Kroz popularnu školu plivanji brojni Zaječarci savladali su osnovnu obuku, a posle završenog kursa roditelji su dobili savet da nastave da sa svojom decom usavršavaju tehnike plivanja, kako bi se mališani što pre osamostalili u vodi.
Akademija plivanja “Timok”, kao još jedna aktivnost na bazenu nudi mogućnost da postanete član plivačkog kluba i pohađate program koji obuhvata obuku plivanja, školu plivanja, takmičarsko plivanje, rekreativno i plivanje u funkciji zdravlja, preventive i rehabilitacije.
Koordinator Spasilačke službe i obuke za neplivače, Marko Panić, poručuje da bazen ima svoj kućni red i da je ovde zabranjeno skakanje u vodu i ronjenje, a sve zarad bezbednosti posetilaca koja je ovde na vosokom nivou. Ipak, dodaje, i ovde ima rizičnih zona. Među njima su prelazak iz plićeg u dublji deo bazena koji mora biti obeležen stazom plutačom, a to su i ivice bazena.
Stručnjaci pozivaju pre svega roditelje da na svim kupalištima uvek budu uz svoju decu, a da tokom boravka na plovnim objektima svi obavezno nose spasilačke prsluke.
Posebnu opasnost predstavlja pad obučenog čoveka u reku. Uz mokru garderobu, cipele ili čizme koje se napune vodom znatno je otežano plivanje. Tokom zime hladna voda može da izazove spazam mišića, ali je u ovakvim situacijama vrlo važan dobar ritam disanja, u suprotnom sledi brzo umaranje i veća mogućnost da se lice utopi. Panika može samo da odmogne, potrebne su hladne glave i mirnoća. Tada je neophodno glasno dozivati pomoć i verovati u dobar ishod.
Kada utopljenik bude izvučen iz vode neophodno je pozvati Hitnu pomoć i policiju, a do dolaska zdravstvenih radnika trebalo bi da osoba bude okreneta na bok, da bude licem prema zemlji, kako bi izbacila što više vode. Potom lice treba vratiti na leđa i započeti mere reanimacije.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
