U analizi Izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2022. godinu, koji su radili zajedno Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), Beogradska otvorena škola (BOŠ) i Društvo mladih istraživača iz Bora (DMI), pokazuje da se u 2022. godini na listi prekomerno zagađenih mesta našlo svih osam aglomeracija i 13 gradova, u kojima živi preko četiri miliona ljudi. Takođe, približno 80 opština u Srbiji u 2022. godini nije bilo obuhvaćeno monitoringom kvaliteta vazduha što znači da oko 1,5 miliona stanovnika ni na koji način nisu bili obavešteni o kvalitetu vazduha u sredinama u kojima žive.
U Medija centru u Boru predstavljena je “Analiza godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2022. godinu”. Izveštaj je načinjen na osnovu podataka Agencije za zaštitu životne sredine, kao i rezultata merenja aerozagađenja sa lokalnog monitoringa, posebno u gradovima i opštinama koje imaju industrijsko zagađenje, među kojima je i Bor.
Izgradnjom postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, nove Fabrike sumporne kiseline i rekonstrukcijom ostalih metalurških pogona kompanije “Srbija Ziđin Koper” u Boru, u 2022. i 2023. godini, koncentracija sumpor dioksida u vazduhu više ne prelazi dozvoljene vrednosti. Međutim, sada zabrinjava činjenica da se učestalo na pojedinim mernim mestima u gradu beleže povećane vrednosti teških metala u vazduhu posebno kadmijuma, olova i arsena, naglasio je Toplica Marjanović iz Društva mladih istraživača u Boru koji je izneo konkretne podatke:
“Arsen, koji je jedan od najvećih problema u Boru je prekoračio godišnje vrednosti na četiri od šest mernih mesta; kod Gradskog parka 2,6 puta više od dozvoljenih koncentracija, kod Instituta 2 puta, kod Jugopetrola 39,8 puta i kod Brezonika 1,1 put iznad dozvoljenih granica.”
Dr Branislava Matić Savićević, specijalista higijene iz Centra za humanu ekologiju Instituta Batut, koja je bila na ovoj prezentaciji, upozorila je da se sa merama zaštite od zagađenog vazduha mora početi mnogo ranije:
“Ako se radi o opasnim materijama ne može se čekati 30 godina da se uradi jedna retrospektivna ili prospektivna studija, pa da se dokaže da je to napravilo štetu, nego se postupa tako da mi unapred štitimo ljude od posledica po zdravlje. Tako da u ovom slučaju čak ako se ove supstance mere samo na dva tri mesta, a ne mere se na svih šest mesta, mi možemo da pretpostavimo da su one tamo, čak i ako su vrednosti čestica manje.”
Mirko Popović, programski direktor RERI-ja, osvrnuo se na problem finansiranja ekoloških projekata. Kako je rekao, prateći izradu planova u lokalnim samoupravama u Srbiji, uočili su mnoge mere i aktivnosti unapređenja kvaliteta vazduha, za koje na kraju nema dovoljno novca:
“Mi smo pratili izradu planova kvaliteta vazduha u brojnim lokalnim samoupravama u Srbiji, između ostalog i u Boru, i shvatili smo dve stvari; najpre nisu opredeljena odgovarajuća sredstva za izradu planova i centralne institucije ne mogu tu igrati samo ulogu nekoga ko daje saglasnost na te planove. Planovi kvaliteta vazduha se moraju izrađivati kroz saradnju centralnih i lokalnih institucija i finansijsku i ekspertsku podršku, jer lokalne samouprave ne mogu to da urade same. S druge strane, lokalne samouprave i gradovi kao što je Bor, u kojima postoji teška industrija i zagađivači koji nisu u nadležnosti tih lokalnih samouprava, ona i ne može sama da rešava problem. Zbog toga je ta saradnja koja izostaje – neophodna. Takođe, ono što smo zaključili jeste da od sredstava koja su planirana za zaštitu vazduha, nakon realizacije budžeta i završnog računa, mi vidimo da su na kraju ta sredstva manja od onih koja su prvobitno planirana.”
U analizi Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2022. godinu, navodi se da su samo tri od 21 grada iz kategorije „prekomerno zagađen vazduh“ imala usvojen Plan kvaliteta vazduha. Prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine, Boru je data saglasnost na Program kontrole kvaliteta vazduha za 2024. godinu, kojim je predviđeno povećanje broja mernih mesta u lokalnoj mreži. Saglasnost je data i na Plan kvaliteta vazduha u Boru, kojim su predviđene mere do 2033. godine za održivo poslovanje, u skladu sa vizijom zelene transformacije Srbije.
Udruženje „Za česme“
Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.