Zbog ekspanzije rudarenja u okolini Bora, pojedina sela i delove grada Bora očekuje preseljenje. Ali kako i pod kojim uslovima, bilo je reči u emisiji “Ekološki sat”, u kojoj su gostovali Dalibor Stanković, član Saveta MZ Krivelj i Dragoslav Stančulović, predsednik MZ Oštrelja. Emisija „Ekološki sat“ je deo projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj krajini”, koji sufinansira EU, a sprovodi Udruženje “Za česme” zajedno sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara.
Ovo je već treće ili četvrto preseljenje pojedinih stanovnika Krivelja, jer se rudnici Veliki Krivelj, Cerovo i kamenolom neprestano šire, a od dolaska Kineske kompanije “Zijin” velikom brzinom; i dok je izvesno da je selidba meštana Krivelja neminovna, za meštane sela Oštrelja preseljenje je i dalje velika nepoznanica.
Dalibor Stankov je u emisiji rekao da se izjašnjavanje meštana o preseljenju kompletnog sela dogodilo još 2015. godine zbog sve većih uticaja rudarenja na ljude i objekte. Sa prodajom RTB-a kineskom partneru, ovi ekološki i egzistencijalni problemi se uvećavaju i od 2021. i 2022. godine počinju pripremne radnje za selidbu.
U međuvremenu, mnogi su imanja prodali u bescenje i skućili se daleko od rudarskih radova. Oni koji su ostali, godinama se bore za preseljenje sela na novu lokaciju gde neće biti rudarskih aktivnosti, ali i za otkup imovine po tržišnim cenama. Republika Srbija je pristupila izradi prostornog plana, a grad odredio lokaciju za preseljenje i počeo izradu planske dokumentacije. Svi dosadašnji pregovori definisani su u Programskim osnovama za otkup imovine i preseljenje naselja Krivelj, dokumentu koji predstavlja prvi korak ka konačnom rešenju problema Kriveljana.
Dragoslav Stančulović iz Oštrelja kaže da do sada nigde zvanično nije rečeno da i Oštrelj treba da se seli, ali već je veliki broj meštana prodao kineskoj kompaniji svoje imanje i okućnice. On kaže da su se po ovom pitanju u poslednje dve godine meštani sastajali na zborovima, a na nekima su bili i predstavnici rudarske kompanije, države i gradskog rukovodstva, međutim ni tu nije zvanično spomenuto preseljenje, ali je to pokrenulo prodaju imovine, naročito onih ljudi koji u Oštrelju imaju neko imanje, ali praktično tu ne žive. “U Oštrelju je tako ubačena psihološka propaganda”, kaže Stančulović i smatra da se stvara atmosfera koja liči na ucenu od strane predstavnika “Zijina”, jer ako im prodajete imanje, onda morate i kuću i okućnicu. “A onda gde ćemo mi, niko nije odredio mesto preseljenja, a niko nam nije ni rekao da treba da se selimo i zašto to treba da se desi. Možda imaju neke planove, ali niko to javno ne govori, a mi smo načuli da se tu planiraju jalovišta”, rekao je Dragoslav Stančulović.
Dalibor Stanković je rekao da bi i za meštane Krivelja i Oštrelja najbolje bilo kompletno preseljenje. “To je veliki stres, moja porodica se već dva puta selila, ali je bolja varijanta da se neko preseli i živi tamo gde ima uslova za život, ali na jedan pošten i fer način”.
U nastavku se i Dragoslav složio da bi to bilo najbolje rešenje, ali ne na ovaj način koji je, kako kaže, ucenjivački. On dodaje da do kolektivnog iseljenja verovatno neće ni doći jer je već više od pola domaćinstava prodato….
Prodato je već i oko 100 domaćinstava u Krivelju, ali Dalibor objašnjava da Kompanija trenutno otkupljuje imovinu po tržišnoj ceni Poreske uprave iz 2019. godine. To je sigurno dva do dva i po puta manja cena od sadašnje i on savetuje svoje sugrađane da to ne rade i pored bonusa koje dobijaju, već da sačekaju da se ove Programske osnove za otkup imovine i preseljanja naselja Krivelj konačno realizuju. One će biti sastavni deo prostornog plana područja posebne namene borsko-majdanpečkog rudarskog basena. Kad Vlada Srbije usvoji prostorni plan, biće omogućeno preseljenje sela i otkup po fer cenama, naglašava Stanković.
Ova emisija je proizvedena u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Sadržaj emisije je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.