O kvalitetu vazduha u Boru, tokom tri i po meseca testiranja nove, rekonstruisane topionice, ali i uticaju drugih izvora zagađenja, u emisiji „Ekološki sat“ govorili su gosti – dr Viša Tasić, naučni savetnik Instituta za rudarstvo i metalurgiju i Toplica Marjanović iz Društva mladih istraživača Bora.
Nova tehnologija primenjena prilikom rekonstrukcije borske topionice rešila je problem sumpordioksida, ali sada su problem hemijski elementi u suspendovanim česticama kao što su arsen i kadmijum, rekao je Viša Tasić na osnovu praćenja nivoa ovih opasnih materija na tri merna mesta u Boru, tokom maja, juna, jula i delimično avgusta ove godine. On dodaje da treba kontrolisati ulaz rude za preradu u topionicu, jer ako ona nije takva da odgovara studiji o proceni uticaja na životnu sredinu, onda ćemo imati vazduh koji ne zadovoljava kvalitet i opasan je za ljude i okolinu. Drugim rečima, u topionicu ulazi koncentrat rude koji ima mnogo veći procenat arsena i kadmijuma nego što bi prema studiji smeo da ima….
Toplica Marjanović iz borskog Društva mladih istraživača rekao je da na kvalitet vazduha utiču i otvorena odlagališta jalovine i rude, a da “Serbia ZiJin mining” planira odlaganje rude iz jame gornje zone 2 rudnika Čukaru Peki na otvorenom u količini od preko 32 miliona tona na površini od 30 hektara do kraja 2025. godine, odnosno do izgradnje nove flotacije. U toj rudi je sadržaj arsena 3 grama po toni što znači da će se na otvorenom prostoru naći 96 tona arsena u rudi. Pod uticajem vetra prašina će se podizati i ugrožavati vazduh na području Bora i Zaječara, jer se ovo odlagalište planira na putu Bor – Zaječar kod Nikoličeva. Atmosferske padavine dovešće do tzv. luženja pa će tako zagaditi i vodotokove u okolini, kao što su termalni izvori u Nikoličevu i Gamzigradu, objasnio je Marjanović.
Bilo je reči i o različitim izvorima zagađenja u Boru i Zaječaru; dok u Boru zagađenje potiče od rudarstva i metalurgije, Zaječar je prošle godine bio na drugom mestu u Srbiji po zagađenju od grejanja i saobraćaja. To je između ostalog zato što se stanovnici Bora uglavnom greju iz daljinskog sistema koji je od ove godine na gas, a u Zaječaru je preko 80 odsto stanovništva sa individualnim ložištima na ugalj i drva.
Viša Tasić iz Instituta za rudarstvo i metalurgiju zaključio je na kraju da je neophodno pojačati kapacitete svih lokalnih samouprava koje imaju problem sa zagađenjem životne sredine. “Mi smo ograničeni u institucijama za neke stvari koje nisu u našoj nadležnosti i zato lokalna samouprava mora da bude jača i da se sa tim stvarima suočava kako bi ih rešavala.”
Emisija „Ekološki sat“ je deo projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj krajini”, koji sufinansira EU, a sprovodi Udruženje “Za česme” zajedno sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara.
Ova emisija je proizvedena u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Sadržaj emisije je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.