Zagađenje reka oko Bora otpadnim materijama iz borskih rudnika je evidentno već decenijama, a slična situacija je i u rekama oko rudnika u Majdanpeku koji je nekada bio deo RTB-a, a danas pripada novom većinskom vlasniku Ziđinu. Reku Pek koja u dužini od 129 kilometara protiče kroz opštine Majdanpek, Кučevo, Golubac i Veliko Gradište, čine vode Malog i Velikog Peka od kojih ona nastaje.
Stalnu opasnost za reku Pek decenijama predstavlja flotacijsko jezero na Južnom reviru. Najveći ekološki akcident dogodio se pre pola veka kada je naprsla brana i kada je jalovina iz rudnika uništila živi svet u reci, koji se oporavljao decenijama. Nakon otvaranja Severnog revira, formiralo se i drugo flotacijsko jezero u kome, prema rečima nadležnih, ima oko dva miliona kubika otpadne vode zagađene enormnim količinama otrovnih materija. Nažalost novi ekološki incident dogodio se marta 2021. godine nekontrolisanim ispuštanjem otpadnih voda iz “Bakarnog jezera”.
Mali Pek jednim delom protiče kroz rudnik. Pored nekadašnjeg pogona “Veliko srebro” reka ponovo postaje vidljiva ali su vidljivi i veliki kolektor i cevi odakle se u Pek ispušta zagađenje. Nakon akcidenta 2021. godine, ispostavilo se da je Mali Pek bio suviše mali da primi ogromnu količinu otpadnih voda.
Zbog alarmantne situacije, reagovao je Regionalni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu RERI, koji je angažovao Institut za rudarstvo i metalurgiju u Boru da obavi analize mulja iz Malog Peka na tri lokacije. Rezultati su bili zastrašujući: koncentracija bakra bila je 17 puta veća od propisane; arsena 3,5 puta i olova dvostruko više od dozvoljenih vrednosti. Zbog toga je RERI podneo krivičnu prijavu protiv rudarske kompanije Ziđin:
“I po toj krivičnoj prijavi je Osnovno javno tužilaštvo u Negotinu donelo naredbu, primenilo se načelo oportuniteta, dakle, to znači da se okrivljeni u određenim situacijama i predmetima nagodi sa tužilaštvom da se ne pokreće i ne ulazi u krivični postupak, a da mu se naloži da plati određeni novčani iznos u humanitarne svrhe. Кada je reč o naredbi Osnovnog javnog tužilaštva u Negotinu, Ziđin je obavezan da plati 900.000 dinara i odgovorno lice 100.000 dinara u humanitarne svrhe.”
Tokom realizacije projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Кrajini” koji finansira EU, a realizuju Udruženje “Za česme” i partnerske organizacije iz Bora i Zaječara, posebno se ispituje stepen zagađenosti borskih i majdanpečkih vodotokova, kroz četiri ciklusa uzorkovanja od strane stručne laboratorije iz Beograda. Već prva dva uzorkovanja potvrdila su da je voda već u rekama iz kojih nastaje Pek, ali i sediment u koritu i priobalju, opterećen visokim nivoima teških metala. Darinka Mihajlović iz udruženja “ZA česme” kaže:
“U uzorku vode pre površinskog kopa u Majdanpeku utvrđen je povećan sadržaj ortofosfata, amonijum jona, gvožđa, dok je posle kopa osim nabrojanog detektovan i povećan sadržaj sulfata, ali i bakra. Analiza je pokazala da postoji određena kontaminacija koja narušava kvalitet reke Pek i ona prema Uredbi pripada klasi III. Ako znamo da je Borska reka u klasi IV mrtva reka onda to dovoljno govori i o zagađenju Peka.”
Više od polovine toka Peka je na području opštine Кučevo, gde reka krivuda Volujskom klisurom oivečenom gustom šumom, a kod mesta Кrst u Voluji ulazi u Zvišku kotlinu. To je i mesto gde su ljudi odvajkada ispirali zlato. Jedan od aktivnih ispirača Živorad Jakobović, kaže da zlata u reci ima, ali ne i života. Živorad se sa setom seća vremena pre nego što su otpadne vode iz majdanpečkog rudnika zagadile reku: “Provodili smo detinjstvo kraj reke, sakupljali seno, a od 12 do 2 sata obavezno bili na Peku, pecali ribu. Nakon te jalovine kada je pre 30, 40 godina brana popustila u Majdanpeku i došlo do te katastrofe, do uništenja ribljeg fonda, to se lagano vratilo u normalu, ali je po obalama, po njivama ostalo dosta jalovine. I ona je teška jer su u toj jalovini teški metali.”
Mila Janošević iz sela Voluja dodaje: “Otkad su Кinezi došli, posle toga katastrofa. Nismo mogli ni bašte da zalivamo, ljudi koji imaju stoku nisu mogli ni stoku da napoje tu, ništa. Mi smo imali bašte pored Peka, ja sam imala 4 bašte, sve smo mi sa tom vodom, mi smo i pili tu vodu iz Peka. Кako je ona bila bistra i lepa. Кupali smo se.”
Prateći tok Peka stiže se do Кučeva, opštine koja je bila najviše pogođena zagađenjem u proleće 2021. godine. Zatraženo je da država pod hitno reaguje a stanovništvu je preporučeno da vodu iz reke ne koristi za useve i napajanje stoke. Slično je bilo i u selima opština Golubac i Veliko Gradište, kroz koja Pek protiče na svom putu ka Dunavu.
Ekološki aktivisti iz Braničeva poslednja su odbrana reke Pek, ne samo od zagađenje iz majdanpečkog rudnika, već i od lokalnih industrijskih postrojenja i nesavesnih građana koji u reku i kraj nje odlažu šut i smeće: “Mi moramo između sebe da se dogovorimo šta nam je najvažnije, da li nam je najbitnije zdravlje i očuvnje životne sredine jer kad tad će to doći na naplatu, doći će na naplatu ako ne ovim generacijama onda budućim (jednostavno ti koji sede u istitucijama i podržavaju, koji su pasivni da li oni misle da njihova deca neće trpeti posledice ovog zagađenja) jer to što se ovde nekad desi ostaje ovde ili ide u podzemne vode jer mi zapravo ne znamo šta tu sve ima i kakvo je stanje ove reke”, reči su Aleksandra Bogdanovića, ekološkog aktiviste iz Braničeva.
Pek se uliva u Dunav u ataru sela Požežena, nadomak Velikog Gradišta i važi za jednu od najzagađenijih pritoka Dunava. To je tužna slika naše realnosti jer ova reka se od izvora do ušća na svom putu dugom tek nešto više od 100 kilometara doživljava jezivu transformaciju od vodotoka u kome buja život do mrtve reke zagađene rudarskom jalovinom, teškim metalima, ali i neprečišćenim otpadnim vodama koje se nemilice ispuštaju iz svih urbanih sredina kroz koje protiče.
Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs
Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Кrajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.