Poljoprivredno-veterinarska škola sa domom učenika Svilajnac je najpoznatija i jedna od najvećih škola ovog tipa u Srbiji. Svilajnac i Resava kao i ceo Pomoravski okrug odvajkada su poznati po proizvodnji pšenice, kukuruza, krmnog bilja i po gajenju stoke. Zato je bilo prirodno da se upravo na ovom području pedesetih godina prošlog veka javi potreba za osnivanjem srednje škole koja će obrazovati kadrove za rad u poljoprivredi i stočarstvu. Narodni odbor sreza Svetozarevo (Jagodina) 1957. godine doneo je rešenje o osnivanju Srednje poljoprivredne škole u Svilajncu.
Od te 1957. do danas škola funkcioniše kao škola sa domom i sa sopstvenim poljoprivrednim gazdinstvom, kaže direktor ove obrazovne ustanove Dejan Milunović:
„Sada je pohađa 550 učenika od kojih je 360 u Domu učenika i obrađuje nešto više od 120 hektara imanja. Što se tiče pristupa poljoprivredi, naša škola je jedna od naprednijih škola u Srbiji, posedujemo sopstvenu proizvodnju i preradu i ono što je definitivno prednost naše škole je taj odličan spoj teorijske i praktične nastave. Učenici na našem poligonu praktične nastave imaju mogućnost da provežbaju i usvoje znanje koja obrađuju na teorijskim časovima. Dakle, mi imamo povrtarsku, ratarsku, voćarsku, vinogradarsku proizvodnju, imamo farme sa životinjama, sopstvenu preradu mesa, mleka, voća i povrća. Ono što je takođe karakteristika naše škole je da većina namirnica koju proizvedemo na sopstvenom gazdinstvu, završi u kuhinji Doma učenika, tako da učenici koji žive u Domu imaju mogućnost da konzumiraju kontrolisanu, zdravu hranu koja je sveža i koja dolazi iz njihovih ruku i kao delo njihovog rada. Smatramo da je to jedan veliki plus u današnje vreme jer učenik stvarno ima mogućnosti da vidi bukvalno kako od semena hrana prelazi taj put od njive do tanjira.“
Kada smo posetili ovu školu, poljoprivredni radovi na njihovom imanju i u plastenicima bili su uveliko u toku. Mladi na sve strane rasađuju, sade, zalivaju, kose travu u parku, ili u ekonomskom delu brinu o životinjama…. Kao jedna velika porodica sastavljena od učenika različitih obrazovnih profila, svako zna šta radi i kako će doprineti da se zatvori jedan ovakav ciklus.
Za potrebe praktične nastave škola raspolaže školskom ekonomijom u čijem sastavu se nalazi farma muznih krava, objekat za tov junadi, prasilište, ovčarnik, kavezi za koke nosilje, manji objekti za uzgajanje sitnih životinja i ukrasne živine, mešaona stočne hrane i savremena ambulanta za veterinarski smer. Takođe, škola raspolaže sa obradivim zemljištem; 3 ha pod vinovom lozom, 6 ha pod voćnim zasadima, a u okviru ratarske proizvodnje obrađuje se oko 70 ha zemljišta.
Pored ratarstva, voćarstva, povrtarstva i cvećarstva ova škola ima i registrovanu preradu pa se proizvodi sa školske ekonomije mogu naći i na tržištu.
„Mi obrazujemo učenike za obrazovne profile: poljoprivredni tehničar, tehničar hortikulture, veterinarski tehničar, prehrambeni tehničar i treći stepen mesar, rukovalac-mehaničar poljoprivredne tehnike i kuvar. Što proizvedu poljoprivredni tehničari odgaje veterinarski tehničari to prehrambeni tehničari i mesari to prerade, kuvari spreme a rukovaoci se brinu da sve naše mašine i traktori i vozila budu u dobrom stanju kako bi sve to mogli da obradimo na vreme“, kaže direktor Milunović.
Internat škole osnovan je kada i škola. Učenici su se tada školovali za zanimanje poljoprivredni tehničar opšteg smera i gotovo svi su bili u internatu. Godinu dana po osnivanju škole pod njenim okriljem formirana je dvogodišnja stručna škola stočarskog smera sa praktičnom obukom. Veterinarski tehničar se školuje od 1981. godine. Dve godine nakon osnivanja škole počela je izgradnja školske zgrade. Završena je i useljena 1. maja 1960. godine. Uporedo sa gradnjom škole, učenici sa profesorima su podigli park na površini od 4,5 hektara i zasadili ga četinarima, ukrasnim drvećem i šibljem.
Dom učenika u sastavu Poljoprivredno-veterinarske škole Svilajnac, mešovitog je tipa jer obuhvata populaciju učenika oba pola. Raspolaže sa dve zgrade u kojima su učenici smešteni. Prva je izgrađena 1957. godine (stari deo), druga je savremena (novi deo), namenski podignuta 1998. godine. Od 2010. škola sa domom ima sertifikat ISO i HCCCP standarda.
Kapacitet doma je više od 400 mesta, a sobe su trokrevetne i četvorokrevetne. Dom raspolaže sa moderno opremljenom kuhinjom i trpezarijom, savremenim prostorijama za učenje, sportskim terenima za male sportove, modernom sportskom salom, teretanom, razglasnim sistemom i video nadzorom kao delom službe za fizičko-tehničko obezbeđenje. Učenicima je na raspolaganju i tv sala, internet klub, kao i biblioteka u kojoj se nalazi više od 9.500 knjiga.
„Trudimo se da održimo kvalitet nastave i života u Domu zato se svake godine ulaže u infrastrukturu i mogu da kažem da smo kao škola opremljeni najsavremenijim učilima, kako na praktičnoj tako i na teorijskoj nastavi. Prate se moderni trendovi u obrazovanju, svaka učionica ima projektor, internet je obezbeđen u celoj školi, Domu učenika i dvorištu škole, tako da nastavnici zaista imaju mogućnost da primene sve te nove tehnologije u nastavi. Neprestano se ulaže jer morate da pratite trendove jer ako ste obrazovna institucija onda je negde i na vama odgovornost da toj deci omogućite taj tehnološki napredak koji je u poljoprivredi isto tako veliki kao i u ostalim granama. Poljoprivreda možda nije toliko interesantna i ne vidi se svakodnevno taj napredak, međutim u poljoprivredi je u poslednjih 10-ak godina došlo do tehnološkog buma i učenici to mogu da vide kod nas.
Što se tiče same škole ja moram da pohvalim i đake i nastavnike i sve zaposlene da se stvarno svi brinu kako škola izgleda. Ja mogu s ponosom da kažem kako smo mi škola bez grafita, da smo škola očuvanog enterijera i eksterijera, da se gaji jedan domaćinski odnos prema imovini škole i upravo nam to omogućuje da novac koji bi smo možda dali za neka preuređenja upravo usmerimo na poboljšanje uslova u kojima učenici uče i žive.“
Direktor dodaje da trećina učenika nakon srednje škole nastavlja obrazovanje na visokim školama i fakultetima, trećina učenika se bavi poslom koji je usko vezan sa strukom i to najčešće na sopstvenim gazdinstvima, dok trećina učenika završava na tržištu rada i bavi se nečim što možda u prvom trenutku nije u vezi sa strukom.
U nekadašnjoj Jugoslaviji ova srednja škola je imala učenike iz cele države, danas su to uglavnom samo đaci iz Srbije, od Vranja do Beograda, pretežno iz poljoprivrednih regiona – Rasinski, Šumadijski, Pomoravski okrug, delom Nišavski okrug, mada je interesovanje za pojedine obrazovne profile takvo da ima i učenika koji dolaze iz velikih centara kao što je Beograd, Niš, Kragujevac i gradovi iz regiona Jagodina, Ćuprija, Paraćin.
Projekat se sufinansira sredstvima Opštine Svilajnac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
