Moderna istorija sela Krivelja počinje 1833. godine na obalama Kriveljske reke, pod planinama Stol, Veliki i Mali Krš. Savršena lokacija, vizija razvoja i preduzimljivost meštana donose prosperitet sela iz kojeg se kao posebno naselje 1876. godine izdvaja selo Bor.
Sa otvaranjem prvog rudnika 1903. godine, selo Bor raste i zahvaljujući intenziviranju rudarstva, sredinom prošlog veka postaje grad. S druge strane ekspanzija rudarenja, dovodi do toga da Krivelj, nekada idealno mesto za život, postaje crna ekološka tačka bukvalno okružena kopovima i jamama u kojoj je nemoguće živeti. Početak kraja sela bilo je otvaranje rudnika Veliki Krivelj i od te 1979. godine, kop se širio, kuće su nestajale, ljudi odlazili.
Pre četvrt veka izmeštena su prva ugrožena domaćinstva, ukupno njih 50. Na novom imanju Ljubomir Stanković se sa porodicom skućio pre dve decenije. Njihova borba da dobiju novac za šume i imanja koja su im još tada ekspropisana zbog širenja rudnika trajala je do pre nekoliko godina. Sada ih očekuje ista golgota, jer je rudnik opet stigao do njihovog doma. “Imali smo dedovinu u Flašar pored rudnika, tamo nam je bila pojata. Odatle smo se selili oko 80 i neke godine kada je rudnik počeo da radi, odmah je to bilo na udaru i onda smo se doselili u selo, u Krivelj. Imali smo kuću. Preselili smo se tu. Međutim, pre jedno 15, 20 godina su nas digli iz sela, i onda su nam rekli da ovde nema rudarenja 100 godina, međutim sada posle 20 godina, nas sele treći put. Kada smo se iz sela preselili ovde u naselje bile su i garancije države i svega, međutim sve je to pogaženo…”, kaže Ljubomir Stanković, meštanin Krivelja.
Meštani Krivelja su svesni da je pravo vreme za preseljenje sela bilo pre četiri decenije, jer su se toliko dugo gomilali ekološki problemi koji ugrožavaju njihove živote, od prašine koju svakodnevno udišu, do zagađenog zemljišta i vodotokova. O tome govori Jasna Tomić, iz Saveta MZ Krivelj: “Mi smo prinuđeni da živimo ovde, naše su kuće veoma oštećene, nama prokišnjavaju krovovi, jednostavno život ovde nije uopšte lak, gutamo tonu prašine svakoga dana, putevi i infastruktura nisu u onom stanju u kakvom je država u pisanom obliku rekla da će biti, ni sada, a šta će biti onda kada krenemo sa seljenjem i kada taj proces bude trajao 5, pa i više godina”.
Priče o definitivnom preseljenju Krivelja na novu lokaciju, izuzetu od istražnih i rudarskih aktivnosti, ne bi ni bilo da se Savet Mesne zajednice nije 2015. godine usprotivio donošenju Prostornog plana prostora posebne namene borskog i majdanpečkog rudarskog basena. U početku, država i Ministarstvo rudarstva nisu imali sluha, ali Kriveljani su bili istrajni i složni u nameri da do kraja reše pitanje svog opstanka, jer je bilo očigledno da sastanci brojnih radnih grupa ne daju rezultate. Trebalo je osvestiti predstavnike vlasti i kineske kompanije da im je interes obostran. Šira javnost je za problem meštana ovog sela, koji nije više bio samo ekološki već i egzistencijalni, saznala nakon brojnih zborova, protesta i blokada.
Dragoslav Nikolić, iz Saveta MZ Krivelj kaže: “Prelomni trenutak je bio kada je došla gđa Đedović kao ministarka. Mi smo 4. januara imali sastanak u njenom kabinetu, bila je ona i ministar Mali sa saradnicima, kao i šef kabineta predsednika države i onda je rečeno “Krivelj moramo da selimo, za ljude moramo da nađemo pošteno rešenje, oni ne smeju da budu gubitnici, sve dok su tu moramo da im obezbedimo neki normalan život”, ali u roku od 3 do 5 godina kako je to u programskim osnovama Prostornog plana predviđeno, moramo da se iselimo”.
Lokacija Trujkanov potok, za koju se izjasnilo 136 domaćinstava, nalazi se na tromeđi sela Zlota, Šarbanovca i Metovnice, u blizini Bora i na 20 km od Zaječara, duž magistralnog puta. Novo selo imaće potpuno uređenu infrastrukturu, saobraćajnice, elektro, vodovodnu, kanalizacionu mrežu, optiku.
Nikola Marić, pomoćnik gradonačelnika Bora kaže: “Po projektu i planu koji je radio Institut za urbanizam i arhitekturu na ovom prostoru je planirano od 800 do 900 domaćinstava da u nekom narednom periodu zaživi na tri različite lokacije. Ceo ta prostoor od 19,6 km2 je podeljen na lokacije A, B i V. Na lokaciji A koja je uz magistralu, državni put, planirano je da se seli selo Krivelj, tu lokaciju su meštani Krivelja odabrali kao najoptimalniju za svoje preseljenje. Imamo lokacije B i V ako bude bilo potrebe za druga sela da se sele”.
Ubrzano se radi na pripremi potrebne planske dokumentacije za izmeštanje sela, a već u drugoj polovini naredne godine moglo bi da počne preseljenje meštana Krivelja kažu iz Gradske Uprave Bor.
Aleksandar Milikić, gradonačelnik Bora izjavio je da postoje čvrste garancije i planski osnov da neće biti istražnih radova, kao ni eksploatacionih na površini od 20 km kvadratnih. “Planom koji će biti usvojen na sednici Skupštine grada Bora biće decidno zabranjene rudarske aktivnosti na toj površini tako da ne postoji osnov da tu sutra neko rudari”.
Pre preseljenja treba rešiti još dva od 18 spornih pitanja koliko ih je bilo u početku, a odnose se na vrednovanje imovine meštana i na bonuse koje kompanija nudi i to za samostalno preseljenje 15.000 evra i kolektivno 3.000 evra, čime se, smatraju, razbija kolektivitet.
Aleksandar Kulić, ekološki aktivista kaže da “postoje ljudi u Krivelju koji smatraju da će doći do kolektivnog preseljenja, ali to kineskoj kompaniji ne odgovara, jer njima nije u interesu da grade novu crkvu, novu školu, da presele groblje što je ogroman i težak proces, tako da oni pokušavaju, i to vrlo uspešno rade, jednog po jednog da raseljavaju, one koji su im prvi na udaru. I kao što vidim neki su pružali otpor ali nažalost se se vrlo brzo predomislili. Ja potpuno razumem te ljude, nije lako živeti na ivici kopa gde su danonoćna miniranje, gde je prašina. Ali mnogi od tih ljudi su otišli van borske opštine, neki su otišli u Zaječar, neki čak i dalje, tako da ako Kinezi nastave ovom politikom kojom se bave, ne verujem da će skoro doći do preseljenja Krivelja a iako nekada dođe do nekog preseljenja, to će najverovatnije biti neko naselje gde će naseliti ljude iz okolnih sela. Što je strašno, jer gubimo teritoriju sve zarad kineskog profita, a nas stavljaju u neku vrstu rezervata”.
Ekološkim egzodusom, kako pojedini meštani opisuju situaciju u kojoj se nalaze, i to drugim po redu, biće stavljena tačka na modernu istoriju nekadašnjeg sela Krivelja.
Uz čvrste garancije države da na novoj lokaciji sela nikada neće biti istražnih i rudarskih aktivnosti, počinje novo poglavlje Krivelja. Verovatno uskoro i Oštrelja i drugih sela ugroženih rudarskom ekspanzijom.
Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs
Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.