Od kako je u Kanadi oktobra 2018. rekreativna upotreba marihuane postala legalna, u zemlji javorovog lista mnogi su pohrlili da ulože u malo drugačiju, zelenu biljku. Učesnicima 68. Međunarodnog susreta novinara skijaša, domaćini su organizovali posetu plantaži kanabisa u gradiću Korner Bruk na ostrvu Njufaundlend.
Priča Rite Hol i Marka Germana i ulja od kanabisa počela je i pre 2018. kada je njihovom detetu dijagnostifikovana kompleksna autoimuna bolest za koju je prema savetima lekara alkaloid CBD iz te biljke bio blagotvoran. Do ulja su dolazili teško i koštalo ih je mnogo, kažu, a s obzirom na to da su IT stručnjaci koji su radili na ozbiljnim bezbednosnim projektima za kanadsku vladu, onog trenutka kada je marihuana legalizovana rešili su da sa nekoliko milliona dolara ušteđevine i zajmova uskoče u novu avanturu.
-Kupili smo od države napušteno atomsko sklonište iz doba Hladnog rata i počeli od nule. Naravno, prethodno smo mnogo istraživali, morali smo da učimo i da angažujemo stručnjake, ali smo osetili olakšanje kada su iznikle prve biljke. Tako je pre pet godina počela priča o kompaniji “Bihajvi” – kaže Rita Hol, predsednica i izvršna direktorica.
Pored bračnog para Hol-German, u posao sa uzgajanjem marihuane je u Kanadi uložilo na stotine malih privrednika, ali i velikih kompanija iz sektora poljoprivede, a reč je o milijardama dolara. Država je proizvodnju regulisala visokim tehničkim standardima, gotovo identičnim kao za farmakološku industriju.
-Naša je proizvodnja tradicionalna, mi sve radimo ručno. Tako se praktično posvetimo svakoj biljci ponaosob. Genetiku strogo kontrolišemo. Neke rastu iz semena, ali najbolje biljke ostavljamo i prebacujemo u tzv. Porodilište gde ih čuvamo i duže od godinu dana, a od njih nastaju klonovi sa istim karaktristikama. To su naše bebe, a ima i onih kojima dajemo imena – nastavlja Rita kroz smešak.
Plantaža “Behajvi” u Korner Bruku spada u manje, na nešto više od pet hiljada kvadratnih metara pored zasada se nalaze ispitna i istraživačka laboratorija, IT centar i administrativne prostorije. Sve su prostorije maksimalno sterilne, sa regulisanim pritiskom, ali je i svaki milimetar pokriven video nadzorom i to ne samo zbog bezbednosti osoblja na plantaži.
-Zahtevi države su strogi i za svaki milligram kanabisa mora da se zna poreklo. Moramo da pratimo, snimamo i beležimo sve, od semena, do krajnjeg proizvoda. To mnogo košta, ali mi smo kao informatičari osmislili, razvili i patentirali sopstveni softver i samo na tome štedimo 4.000 dolara mesečno – nastavlja Mark German koji je i potpredsednik kompanije.
I tu sada vlasnici ove plantaže dolaze do suštine (ne)uspeha kanabis biznisa u Kanadi. Naime, gotovo dve trećine kompanija otvorenih pre pet godina nije opstalo i bankrotirale su.
-Energenti i struja nas koštaju 10.000 dolara mesečno. Pošto smo na ostrvu, sve što nam je potrebno za proizvodnju dolazi iz centralne Kanade i još je skuplje. Država uzima porez od 40 odsto na račun iz prodavnice, ali je najveći problem u tome što su maloprodaje isključivo u vlasništvu države i marža je 40 odsto. Pritom su strogi uslovi za količinu i rokove dostave, kao i obavezne zalihe, što mali proizvođači teško mogu da ispoštuju. Tako da uz visoke troškove, sa 20 odsto koji nam ostanu od prodajne cene teško može da se preživi. Zapravo svi gubimo novac – navodi Mark.
I zaista, u prodavnici “Bihajvi” brenda u Korner Bruku cene proizvoda bilo da sadrže THC ili samo CBD nisu visoke koliko smo očekivali, naprotiv, pa je potpuno jasno da proizvođači nemaju čistu zaradu. Ali Rita i Mark opstaju zahvaljujući pčelama i pčelinjim proizvodima, kao sastavnom delu kompanije, po čemu su je i nazvali.
-Razvijamo i med, kao i slatke poslastice sa medom i dodatkom kanabisa. Ali i to mora proći testiranja i stroge uslove zdravstvenih vlasti Kanade i moramo, naravno, dobiti dozvolu. Ali velike nade polažemo u taj posao, kao i u budući izvoz naših proizvoda – optimistična je Rita Hol.
Optimizam bračnog para Hol-German opravdan je i zbog naučno-istraživačkog rada na njihvoj plantaži. Naime, u saradnji sa univerzitetskim kampusom Grenfel iz Korner Bruka kompanija “Bihajvi” je patentirala tečno đubrivo na bazi nanočestica Čaga gljive koja raste na drvetu breze, pa se i naziva crna brezina gljiva koje najviše ima u severnim predelima Rusije, ali i Kanade.
-Na ideju da je upotrebimo kao đubrivo za biljke kanabisa je došla Rita koja je čaj od Čage zbog dokazanih lekovitih svojstava kuvala svojoj porodici i sebi. Kada je pomislila da bi bila dobra i za biljke kada je već lekovita za ljude, kontaktirala je doktore Mutmaza Čimu i Rejmonda Tomasa, i mene kao naučnog istraživača sa Grenfela i tako smo uz pomoć nano tehnologije došli do đubriva koje se zaista pokazalo kao neverovatan doprinos rastu, razvoju, otpornosti, ali i karakteristikama biljke kanabisa – kaže naučnik istraživač, Erik Fordžur.
Za kraj da kažemo i to da smo probali. Da ne bude zabune, probali smo običan med kompanije “Bihajvi” i bez preterivanja mogu reći da je odličnog ukusa, možda i bolji od onog koji kupujem u Srbiji.
Miljan Vitomirović