U okviru pratećeg programa „Zoranovih dana“ u holu zaječarskog pozorišta predstavljena je knjiga „Vecin cirkus“ autora Miloša Šobajića, koju je napisao zajedno sa svojom suprugom Majom Iskjerdo, u izdanju Narodnog pozorišta Timočke krajine – Centar za kulturu „Zoran Radmilović“ Zaječar.
Miloš Šobajić je nažalost preminuo aprila ove godine, ali je promociji prisustvovala njegova supruga Maja Iskjerdo. Osim nje, o knjizi i Milošu govorio je i Vladimir Đuričić, direktor Pozorišta, koji je istakao da je Miloša bilo teško ne voleti:
„Danas je sa nama supruga Miloša Šobajića, Maja Iskjerdo, profesor, psiholog, pejzažni arhitekta. Žena svestrana, prepametna, vredna. Kakav je bio Miloš, takva je i ona kao njegova supruga. Imao sam sreću da ga pored našeg slikara Trkulje upoznam, pre jedno 20 – ak godina u Negotinu, kada je došao jer je želeo da čuje za nas i taj kraj i hteo je da vidi vampire. Nažalost, nismo mogli želju da mu ispunimo, ali smo od tada sarađivali na više nivoa, više puta je izlagao i u Negotinu. Čovek koji je izlagao na najznačajnijim mestima u svetu, više puta je izlagao, na našu radost, i u malom Zaječaru, na ovom festivalu i to je za nas bila posebna čast.“
Vladimir Đuričić je publici objasnio i kako je došlo do toga da zaječarsko pozorište stane iza jedne ovakve knjige:
„Kada sam čuo da njegova supruga, Maja i on, jer ovo je njihova zajednička knjiga, pripremaju jedno dramsko delo, ja sam ga zamolio da oni taj tekst urade tako da mi to izdamo kao knjigu i uradimo kao predstavu. Krenuli smo u razgovore, Maja i on su to danima i noćima dopisivali i prepravljali. Otišli smo na razgovore, jedan od aktera tih razgovora bio je i Ivan Bekjarev, koji je vrlo brzo preminuo. Mi smo ipak nastavili, Maja i Miloš su knjigu završili. Knjiga je bila štampana pre njegove smrti, ali je on, nažalost već bio u bolnici i video je knjigu samo preko Vibera na slici koju sam mu poslao. U to vreme je i Maja bila bolesna, ali je hvala bogu, kod nje ishod bio drugačiji. U tu priču se tada uključio aktivno i Milan Caci Mihailović i naš je cilj da posle ove zaječarske promocije, organizujemo beogradsku promociju, gde ćemo takođe, kao i večeras najaviti da mi od ovog Miloševog sna ne odustajemo i nadam se da će najpre u Zaječaru, a ubrzo potom i u Beogradu, biti izvedena predstava po Majinoj i Miloševoj zamisli. Mogao bih još mnogo da vam pričam o njemu. Miloša je bilo lako voleti. U trenutku svoje smrti on je bio sigurno najznačajniji živi srpski slikar, čovek koji je karijeru napravio u Francuskoj, jedan od poslednjih autentičnih velikana ove zemlje.“
Nakon Vladimira Đuričića, publici se obratila i dr Maja Iskjerdo, Miloševa supruga, koja je bila dramaturg „Vecinog cirkusa“:
„Naš prijatelj je već rekao kako je Miloš došao ovde da traži vampire. On je bio opsednut vampirima i punim mesecom, a ove noći pun je mesec i rekla bih da „Vecin cirkus“ ponovo radi danas, baš na ovaj pun mesec i odlazi na neko svoje beskonačno putovanje. „Vecin cirkus“ je drama Miloša Šobajića, koju je napisao u saradnji sa mnom, predstavljamo vam je prvi put ove noći punog meseca. Arsa alhemičar koji je spomenut ovde, jedan od glavnih likova ove drame, svoje najbitnije alhemijske sastojke stvarao je tokom punog meseca. Sa druge strane Veca, koji je glavni lik drame, je za svoje seksualne odnose smatrao da je najbolji u njima baš u vreme punog meseca. Inače, moj Miloš je napustio svoje fizičko telo baš u noći punog meseca 24. aprila ove godine. Nekoliko dana pre toga je izdata ova knjiga.“
Maja Iskjerdo je naglasila da je pun mesec faza kada Sunce obasjava ceo Mesec i da ova faza predstavlja završetak, plodnost, obilje, transformaciju, smrt i ponovno rođenje, kada seme sa mladog meseca počinje da cveta. Upravo o ovome govori ova drama, koja se naziva „Vecin cirkus“. Na prvi pogled možda banalne, tipične, muške rasprave, nadmudrivanja, praćena velom jedne velike tajne, ljubavi i seksa, dovode nas do spoznaje da ni smrt uopšte nije ono što mi mislimo da jeste. Da i svi mi, kao glumci jedne drame nazvane život, živimo po pravilima nekog moćnog reditelja koji vuče sve konce, a svi mi smo ništa više do običnih marioneta samo nečijeg snoviđenja. Šta li će biti kada se taj neko jednog dana probudi.
“Drama je posvećena dvojici Miloševih najboljih, izuzetno dragih prijatelja, sa kojima je provodio svoje najlepše dane u Parizu. Prvo je na onaj drugi svet otišao baš Veca, pa je odmah posle njega otišao Arsa, a jako brzo im se pridružio i moj Miloš da bi, možda, mogli tamo da nastave da dopisuju šareni krug Vecinog, ali i svačijeg, cirkusa i možda, ko zna, malo učinili ovaj naš život lakšim i zanimljivijim, baš kao što su to činili dok su bili ovde” rekla je Maja Iskjerdo.