Epidemiolog Kriznog štaba dr Predrag Kon je izjavio: “Našim životima ne upravlja Krizni štab, nego koorna virus”. Da li to znači da je pukovnik Kriznog štaba podpisao kapitulaciju? Da li je dr Kon priznao poraz u neravnopravnoj bici sa Kovidom-19? Iako ovo možemo uzeti u obzir kao ličnu izjavu, on je bio član Kriznog štaba koji se nije proslavio u borbi sa Kovidom-19. Mnogi članovi Kriznog štaba neprimetno prolaze kroz pakao epidemije, da bi izgledali kao grešnici, a ne kao đavoli (Pekić). Nije on bio sam. Bilo kako bilo, u teoretskim pristupima u borbi protiv zaraznih bolesti – nema popuštanja. Borba sa zaraznim bolestima se mora voditi do poslednjeg atoma snage.
Baš kao i u pravom ratu borba se mora nastaviti u poslednjim uporištima. Postojala su brojna uporišta u kojima smo gradili epidemiološke barijere da bismo ga zaustavili, ali Kovid-19 je sve barijere porušio i dalje neodoljivo napreduje, prkoseći svim pokušajima da ga zaustavimo.
U medijima i u izjavama stručnjaka više puta je isticano da smo mere primenjivali kasno. Iz tog razloga, sve epidemiološke barijere je Kovid-19 uništavao kao od šale. Zaricali smo se da nećemo dozvoliti prodor korona virusu u bolnice, pa u domove za stare i socijlane ustanove, i nismo uspeli. Kovid je prodro i u vojsku, preduzeća, javne ustanove, zdravstvene ustanove, zatvore, škole… svuda, pokazujući da su epidemiološke barijere slabe i nedovoljno vešto napravljene da nas zaštite, dok ne stigne najjače oružje – vakcina. Kovid nije birao koga će napasti. Razboljevao je vojnike, policajce, ministre, službenike, đake, studente, lekare, medicinske sestre, inženjere, seljake, sve one neoprezne koji ne primenjujuj mere zaštite i ne čuvaju se zaražavanja korona viusom.
Odmah od početka se pokazalo da je Kovid-19 nišanio porodicu. Porodična okupljanja su postala najpogodnija mesta širenja zaraze. Nismo imali za porodicu kvalitetnu strategiju i odbranu. Verovali smo da ako pojedinca nagovorimo da postane odgovoran i primenjuje predano sve mere zaštite od Kovida-19, da ćemo time zaštiti porodicu, ali nije se to dogodilo. Kovid-19 pustoši porodice i nanosi veliku štetu celoj državi.
U takvoj situaciji, postavlja se pitanje da li još postoje uporišta u kojima je moguće odoleti ovom virusu. Ovo pitanje postavlja se pred najavljen dolazak većeg broja ljudi iz inostranstva koji upravo dolaze u porodične posete da bi velike crkvene i državne praznike proslavili sa porodicom, da bi obišli rođake i prijatelje, da bi proslavili rođendane, veribe i krštenja, razne porodične događaje, posetili groblja i okupili se na parastosima. Doći će u posetu deca roditeljima i roditelji deci, muževi ženama i obrnuto, rodbina i prijatelji… Biće to veoma emotivni susreti koji su bili odvojeni i žive daleko jedni od drugih u dalekom svetu. I mi ćemo na sve to reći da je nemoguće zadržati tu reku ljudi iz zemalja u kojima Kovid-19 takođe zaražava, razboljeva i ubija.
Najbolje bi bilo da jedni drugima predlože da odlože sve te događaje i susrete i spasu porodicu kao poslednje uporište u borbi sa Kovidom-19.
PORODICU, POSLEDNJE UPORIŠTE BORBE PROTIV KOVIDA-19, MOŽETE ZAŠTITI i SPASITI LJUBAVLJU I ZNANJEM.
U Rajcu, 11. decembra 2020. godine,
Pripremio: Dr Paunović Petar, učitelj zdravlja
FOTO: pexels/ilustracija