Rajačka narodna škola zdravlja: Tresla se gora….

U poslednjih deset dana nekoliko puta održane su sednice Kriznog štaba, ali ova 6. novembra je održana kao hitna, vanredna sednica, najviše zato što je za desetak dana povećan broj novih slučajeva oboljenja Kovid-19. Donete su odluke o pooštravanju mera koje se inače primenju, posebno što će se angažovati komunalna policija i sanitarni insepktori a novčane kazne za nepoštovanje mera biće veće. Očekuje se da bi se tako kod građana postigla veća odgovornost i disciplina u izvršavanju mera zaštite od korona virusa. To je već bilo u prvom talasu epidemije, ali nije dalo rezultate. Uostalom, ako je Krizni štab održan tačno na dan kada je i pre osam meseci započeta borba sa Koviom-19, onda je to bila prilika da se prizna da nisu postignuti željeni rezultati, najvažniji je da se Kovid-19 ugasi. Jedina uteha je da smo u boljoj situaciji nego zemlje u okruženju. Jer da smo bolje radili ne bi Kovid-19 danas kao snažan vetar duvao Srbijom preteći da pređe u oluju. I pored svega trebalo je na kraju ovog osmomesečnog perioda borbe sa Kovidom-19 reći koliko je ljudi, zahvaljujući naporima svih koji su se borili protiv korona virusa, izbegli da postanu žrtve i koliko je izlečeno i spaseno smrti. Nije dovoljno samo hvaliti zdravstvene radnike i dati im 10.000 dinara za učinjeni trud.

Bilo je dosta nedoumica o novim/starim merama protiv epidemije u narednm periodu. U danu kada je registrovano zvanično 2.282 novozaraženih, zasedao je Krizni štab. Očekivali smo da nam saopšte neke nove, oštrije mere koje bi zaustavile rastuću statistiku, ali ih nismo dočekali. Čuli smo nemušta objašnjenja i obrazloženja, ali nismo dobili jasan i precizan odgovor – zbog čega izostaje prava kontrola već predviđenih mera, zbog čega se u ugostiteljskim objektima neometano okuplja veći broj ljudi od dozvoljenog i u vreme kada to nije dopušteno? Zbog čega smo, u trenutku kada je broj zaraženih bio deleko manji, bili zaključani i slušali o tome kako će nam groblja biti mala, a sada od članova Kriznog štaba slušamo: “nismo uveli radikalnije mere”.

Kada je reč o efektu postizanja bolje odgovornosti i discipline visokim novčanim kaznama, razgovarao sam o tome sa jednim taksi-šoferom. Kaže mi da kada su kazne za nestavljanje pojasa u toku vožnje automobilom bile 50 dinara događalo se da su ga u toku dana više puta kažnjavali, jer nije vodio računa o obavezi stavljanja pojasa tokom vožnje. A sada, kada su kazne 5.000 dinara, uvek stavlja pojas i opominje putnike da to isto učine pre nego što krene automobilom. Još je dodao: “Takvi smo mi, dok nas ne lupe po džepu” Možda će se to desiti i sa anti-kovid kaznama. Kada je o kaznama i odgovornosti reč, i vozaču sa kojim sam razgovarao, pretnja kaznom od 5.000 dinara nije u njemu stvorila svest o tome da se pojas stavlja da bi se prilikom sudara ili druge nesreće sa automobilom, izbeglo povređivanje koje bi imalo za posledicu nastanak invalidnosti ili smrti, odnosno da bi sačuvao život i zdravlje vozača. Ista stvar je i sa anti-kovid kaznom. Nošenje maske, održavanje rastojanja pri kontaktu sa drugim licima, zabrana okupljanja, higijenske mere, dezinfekcija i slične mere, imaju za cilj sprečavanje zaražavanja i poboljevanja od korona virusa, kod nekih i smrt.

Kada je reč o disciplini treba imati u vidu da postoji pozitivna i negativna disciplina. Negativna disciplina se postiže kaznama i negativnim rečima, a pozitivna pozitivnim rečima, prosvećivanjem i razgovorom sa narodom. Rezultati uterivanja negativne discipline su slabi i prolazni, a oni postignuti lepim, pozitivnim rečima, vaspitanjem i razgovorima traju celog života. Rezultati postignuti kaznama stvaraju kod ljudi strah od kazne (ali ne od Kovida-19) i otpor, a one pozitivnim rečim, prosvećivanjem i razgovorima revnost, predanost i naviku da se mere izvršavaju dok traje život.

Mora se reći da anti-kovid stučnjaci Kriznog štaba nisu bili kreativni. Priterani Kovidom-19 uza zid, ostadoše pri istim merama, jedino preteći da će se mnogo strožije postupati sa onima koji ih ne poštuju. Biće i dopune i izmene Zakona o zaraznim bolrstima u tom smislu. Ministar zdravlja u Dnevniku RTV Beograd u 10 i 30 molio je, preklinjao ljude da za deset dana ne učine nijedan kontakt sa drugim licima?! Da li je to moguće? Malo će odmoriti i đake….

Iako izgleda da je Kovid-19 zavladao Srbijom, ipak bi se moglo još nešto učiniti da mu se stane na put, bar u onim delovima gde ga još nema. Treba uzeti geografsku kartu i pogledati u kojim gradovima i selima još nema ljudi zarazeni korona virusima. A onda sa lokalnim snagama ne dozvoliti da se on u njih useli. Neka iskustva u tom smislu su postigle škole. One škole, koje su energično i predano primenivale mere iz Uputstva za osnovne škole i koje su ostvarile dobru saradnju roditelja, đaka, nastavnika i osoblja škole – uspele su u tome.

Za kraj da vam poručim: Ne daj se Srbijo!

U Rajcu, 6. novembra 2020. godine,
Pripremio: dr Petar Paunović, učitelj zdravlja.

Leave a Reply

Your email address will not be published.