Saborni hram Rođеnja Prеsvеtе Bogorodicе i Grad Zajеčar proslavljaju danas slavu – Malu Gospojinu.
U hramu jе služеna svеta Liturgija sa rеzanjеm slavskog kolača, ali zbog еpidеmijе izazvanе virusom korona, ovе godinе izostala je vеlika gradska litija ulicama Zajеčara. Prošlogodišnji kolačar Stanoje Jovanović, profesor u muzičkoj školi, predao je slavu novom kolačaru Sunčici Lalić Stojanović, pomoćniku gradonačelnika Grada Zaječara.
Na Malu Gospojinu slavi se uspomena na dan kada je u Nazaretu, u domu Joakima i Ane, rođena Sveta Deva Marija i spada u jedan od najvećih zavetnih praznika.
Joakim i Ana su dugo bili neplodni, bez dece. Već stari, oni su molili Boga da im podari dete, da ih obraduje kao što je nekada obradovao Avrama i Saru, darovavši im sina, Isaka. Jednog dana, moleći se Bogu u voćnjaku pod drvetom lovora, Ani se javio anđeo i rekao joj da je njen glas stigao do Nebesa i da će ubrzo biti majka.
Ana se tada zavetovala da će dete podariti Bogu, da mu služi celog veka. Bog im je podario ćerku, ali i Bogomajku. Starica Ana rodila je ćerku, kojoj je dala ime Marija, što znači visoka ili gospodareća.
U narodu se ovaj praznik slavi uz živopisne običaje, uglavnom posvećene rađanju. Veoma je cenjen kod Srba, a u većini mesta održavaju se vašari i druge svečanosti, proslave i molitve.
Veruje se i da kada je na ovaj praznik vedro, da će sunčano biti i tokom jeseni, ali i zime.
Mala Gospojina spada u red Bogorodičnih praznika i nepokretan je, što znači da ima fiksno mesto u crkvenom kalendaru i označen je crvenim slovom.
Ostali Bogorodičini praznici su Vavedenje, Sretenje, Blagovesti, Uspenje presvete Bogorodice (Velika Gospojina), kao i oni koji obeležavaju sećanje na događaje iz njenog života, kao što su Pokrov Presvete Bogorodice i Polaganje rize Presvete Bogorodice.