Rajačka narodna škola zdravlja: ŠKOLE NISU KOVID AMBULANTE I KOVID BOLNICE

Ministartsvo posvete je učinilo najviše što se moglo do sada, napravilo je Uputstvo o ponašanju nastavnika, osoblja, roditelja i učenika u školama u vreme epidemije KOVID 19. Sada je na Ministarstvu da se potrudi da se to Uputstvo primenjuje u školama, obezbeđivanjem materijalnih sredstava i edukacije onih koji treba da ga primenjuju. Čini se kao da se zakasnilo i da to zakašnjenje može da utiče loše na sve što se događa, jer će škole i svi koji su u njima i oko njih, početi školsku godinu nedovoljno pripremljeni. Kada je borba sa KOVIDOM 19 u pitanju, improvizacije su najveća prepreka pobedi nad ovom epidemijom. Najvažnije je otkloniti neophodni uzrok – agens, zahvaljujući kome bi došlo do prodora KOVID 19 u školu i nastanak epidemije u njoj.

Pred izazovom ponovnog vraćanja u škole 1. septembra, nastavnici su zbunjeni, a roditelji su zabrinuti. Ni jedni ni drugi ne misle da je uputno početi školsku godinu baš sledećeg meseca. Bez obzira na podatke „Kovid računovodstva“ u koje sumnjaju i stručnjaci i laici, podaci o kretanju novootkivenih inficiranih KOVIDOM 19, govore da epidemija i dalje plamti. Ni laici ne vreruju da će se za desetak dana koliko je potrebno da se učenici vrate u škole, broj novootkrivenih inficiranih korona virusom svesti na jednocifreni, pošto to samo po sebi ne znači i kraj epidemije. Njen kraj možemo slaviti kada od poslednjeg slučaja oboljenja prođe 28 dana. Iz tog razloga možda bi bilo potrebno sačekati još jedan mesec pre nego što učenici ponovo krenu u škole.

Ali, kao što pomenuh na početku, škole nisu ni kovid amnbulante, ni kovid bolnice. U školama su zdravi ljudi i deca koji ako bi primenili mere predložene iz Uputstva i ostvarili dobru saradnju sa roditeljima i zajednicom na području škola, one bi mogle da počnu da rade od 1. septembra. Pri tom treba uvažavati sve specifičnosti škola i zajednica u primeni predloženih modela nastave. Moguće je da sve škole na celom podučju Srbije ne počnu istovremeno školsku godinu. Na područjima kao što je Negotinska krajina gde ima malo đaka u školama i na drugima gde postoje naselja i opštine u kojima nema obolelih od korone virusa ili ih ima samo sporadično, škole mogu da rade od 1. septerbra, a tamo gde se epidemija i dalje odvija – ne moraju.

Najveći problem za korišćenje Uputstva je educiranost nastavnika, osoblja, roditelja i ostalih u školi i na području škole. Povratak dece u škole je obaveza svih u zajednici, posebno da se primeni sve što se traži da se deca u školi ne razbole, samo ako znaju šta da rade i zašto to što rade – rade. To je najveći problem, a zatim i potrebna finasijska sredstva za tehnička rešenja: nabavka maski, sredstava za dezinfekciju i dr. Ostali problemi će nastajati u vezi sa subjektivnim i objektivnim teškoćama i mogućnosti svake pojedinačne škole.

Na kraju, što je i osnovni smisao ove pouke je odgovoriti na pitanje da li je moguće sprečiti da u školama planu epidemije KOVID 19, posle povratka đaka u škole 1. septembra, koje bi ih pretvorile u nova žarišta epidemija širom Srbije. Moguće je! Iskustva u zemljama Zapadne Evrope govore da škole rade uprkos epidemijama koje u tim zemljama plamte. U Francuskoj je recimo, jedna studija u vezi s tim, pokazala je da se samo nekoliko procenata učenika zaražava korona virusom u školi: najveći procenat se zaražava korona virusom van škole. Učenici u tim zemljama, tokom četiri časa boravka u školi nose maske i poštuju protiv epidemijska pravila, ali čim se nastava i boravak u školi završi izađu na ulicu ili na igrališta, gde se druže sa drugom decom, odmah zbacuju maske i inficiraju se korona virusom. Takođe se inficiraju korona virusom od odraslih u domaćinstvu. To će se dogoditi i u našem slučaju.

Elem, ako obezbedimo mogućnost da otklonimo tzv. neophodan uzrok nastanka epidemije u školi, a to znači sprečiti da u školu uđe agens, izvor zaraze, bolesnik od KOVID 19 ili neko ko je zaražen virusima korone, a nema nikakve simptome bolesti, u školi neće doći do pojave epidemije. Isto tako moramo da promptno reagujemo, ako se pojavi sumnja da kod nekog u školi postoje neki početni znaci KOVID 19 i takvu osobu uklonimo iz škole. Ako to uradimo, neće doći do pojave epidemije. Sve to je predviđeno pomenutim Uputstvom. Znači, epidemiološki metod je naučni metod koji ako se dosledno primeni, obavezno daje planirani rezultat.

Sada bi se podsetio jednog projekta Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“ u Zaječaru „LETO BEZ EPIDEMIJA“ sa kraja 20 veka, po kome je bilo važno da se spreči u letnjem periodu nastanak epidemija na celom području Timočke Krajine, naročito crevnih zaraznih bolesti, u periodu od 15. maja do 15. septembra svake godine. Striktnim ispunjavnjem projektom predviđenih obaveza i aktivnosti – postignut je planirani rezultat.

Preciznom primenom epidemiološkog metoda postignuto je da tokom poslednje tri godine 20. veka nije bilo nijedne epidemije zaraznih bolesti tokom leta, na velikom području gde je živelo 240.000 stanovnika. To mi daje za pravo da tvrdim da je i u školi moguće nešto slično ostvariti doslednom primenom epdemiološkog metoda!

U Rajcu, 18. septembra 2020. godine
Pripremio: dr Petar Paunović

FOTO: pexels/ilustracija

Leave a Reply

Your email address will not be published.