Rajačka narodna škola zdravlja: SLIČNOSTI I RAZLIKE IZMEĐU NEKIH VIRUSNIH INFEKCIJA

Već smo pet i po meseci u epidemiji KOVID 19, a još ima potrebe za saznanjima o njoj koja bi pomogla da je shvatimo i bolje se snađemo. Korist od ove epidemije je što učeći o KOVIDU 19, učimo i o drugim zaraznim bolestima koje nećemo moći da izbegnemo u budućnosti. Učinilo nam se da je KOVID 19, jedna neprijatna epizoda, a sada znamo da je to opasna, za neke smrtonosna bolest. Takvih bolesti je bilo u ovom i prošlom veku, ali smo ih zaboravili.

Da biste shvatili koliki je epidemiološki značaj KOVID 19, a samim tim i od kolikog je značaja preduzimanje mera zaštite, pokazaću vam neke činjenice o snazi korona i drugih virusa prouzrokovača epidemija i smrtnosti od njih.

Snagu jednog virusa merimo brojem osoba koje može da zarazi jedna bolesna ili virusom inficirana osoba.

Virulencija pojedinih vrsta virusa

SRAS – 2,8
Španski grip – 2,2
KOVID 19 —
Ebola – 1, 9
H1N1 – 1,5
Sezonski grip – 1
MERS – 0,5

Opasnost neke bolesti za stanovništvo merimo brojem umrlih obolelih, odnosno smrtnošću.

Smrtnost obolelih od pojedinih virusa

Ebola – 50%
MERS – 35,6%
SRAS – 9,6%
KOVID 18 —
ŠPANSKI GRIP – 2,5%
SEZONSKI GRIP – 0,1%
H1 N1 – 0

Tumačenje pojmova:
SRAS = teški akutni respratorni sindrom izazvan korona virusom
MERS = bliskoistočni raspratorni sindrom izazvan korona virusom

Komentar:

Odmah ste primetili da kod KOVIDA 19 nema vrednosti ni za jačinu virusa ni za smrtnost. Malo, malo pa se u novinama pojave pitanja za stručnjake da li je virus oslabio i kada će se to dogoditi. Računa se da, kada dođe do toga, epidemija će se ugasiti. Nije oslabio i neće se tako ugasiti epidemija. Epidemija će se ugasiti kada više u zajednici ne bude osoba koje mogu da obole, odnosno kada nastupe uslovi koji onemogućavaju prenošenje virusa sa obolelih na zdrave.

Kada je reč o snazi korona virusa, odnosno o virulenciji, u početku se mislilo da je on 3 do 4 puta jači od virusa sezonskog gripa. To znači da, dok kod sezonskog gripa jedan oboleli zarazi jednog zdravog, bolesnik zaražen korona virusom zarazi 3 do 4 zdrave osobe. Ali to je samo pretpostavka. A pretpostavka šteti nauci. Do sada ne znamo kolika ja snaga korona virusa. Kada se završi epidemija i napravi analiza njenog toka saznaćemo kolika je njegova snaga bila.

Drugo pitanje je pitanje smrtnosti obolelih. Ni na to pitanje ne možemo dati tačan odgovor. Iz nekih podataka o smrtnosti od korona virusa u Srbiji, smrtnost je mala. Na drugom smo mestu posle Nemačke, koja ima najmanju smrtnost na svetu.

Na mnoga pitanja u vezi KOVID 19 nemamo odgovore. Pre nekoliko meseci započeto je istraživanje kojim je trebalo da bude obuhvaćeno 4000 domaćinstava i 17.000 ljudi, koje bi trebalo da odgonetne mnoge zagonetke i nepoznate jednačine sa bezbroj nepoznatih KOVID 19. O tome se ništa ne priča i ne zna. Kao da sve ide po onome što se često čuje u izjavama članova Kriznog štaba: „To je pitanje na koje ne možemo da odgovorimo“, „Pustite nas da radimo“, a jednom neko od njih reče: Najbolje radimo kada nikome ne pričamo šta radimo“!

Tačan odgovor i na prethodno pitanje stići će kada dođe kraj epidemije. KOVID 19 je veliki rebus i za stručnjake, a kamoli za laike. Ono što se zna sigurno je da najbolja zaštita od infekcije je – izolacija.

U Rajcu, 14. avgusta 2020. godine
Pripremio: dr Petar Paunović, učitelj zdravlja

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *