Jednom, ne tako davno, kada ono poče da opada broj obolelih i svede se na dvocifren, počeše priče da će uskoro biti epidemiji kraj i da nam predstoji neka “nova budućnost” koja neće biti kao život pre KOVIDA 19. Pominjala se “nova normalnost” kao način kako ćemo živeti zajedno sa KOVIDOM 19, i da je potrebno navikavati se na takav način života. Niko nije opisivao kako će to POSLE izgledati, kako ćemo živeti i na šta se navikavati. Tokom epidemije KOVID 19, PRANJE RUKU – uvek se pominjalo na prvom mestu. Ja sam sklon da verujem da će TO, NOVO DOBA biti ustvari DOBA HIGIJENE. I sada ostajem pri toj ideji. Razmišljajući o povratku dece u škole, ubeđen sam da bi bilo korisno KOVIDU 19 suprotstaviti ŠKOLSKU HIGIJENU. Isprobali smo je sptembra 2009. godine, protiv pričijeg gripa. Ispostavilo se da je bila uspešna.
Život u školskom kolektivu je uređen zakonskim propisima koji važe za prosvetu i nalaze se u prosvetnom glasniku. Postoje odredbe koje odlično regulišu pravila ponašanja u domenu školske higijene i zdravlja učenika, nastavnika i osoblja u školi. Škole po tradiciji se bave poučavanjem i ponašanjem učenika i ostalih u školi i na području škole u vezi zdravlja. Treba im dodati još nešto ako je potrebno u vezi KOVIDA 19, primeniti ih dosledno i eto protiv epidemijske barijere na školskim vratima. Primeni školskih zakona i propisa u vezi zdravog načina života i zdravlja u školi i na području škole, idu na ruku lokalne samouprave i porodice učenika, đački roditelji. To je važna i bitna podrška, podrška koja se zasniva na ujedinjenju svih subjekata koji čine školu i ono što ona predstavlja i njeno funkcionisanje u zajednici.
Uspostavljanjem sistema mera i ponašanja protiv KOVIDA 19 u školama, uspostavlja se i njena osnovna prosvetiteljska funkcija u zajednici. Bilo bi koristi od ove pandemije korona virusa, ako bi se u narednom periodu, posle početka školske godine, PONOVO, U ŠKOLSKIM PROGRAMIMA NAŠLO ZDRAVSTVENO VASPITANJE. Ono je OSNOVA ŠKOLSKE HIGIJENE. Znači, pred državnim administratorima i prosvetnim vlastima je, da školskom higijenom postave na vratima škole jasan znak: STOP KOVIDU 19 – U ŠKOLU!
Dr Andrija Štampar je jednom rekao da je „zdrava škola“ bolja od bolnice. KOVID 19 je do sada išao na ruku izgradnji i razvoju bolničke zdravstvene zaštite i laboratorija za potrebe patologije i lečenja. Sada je vreme da se posveti ZDRAVOJ ŠKOLI.
Velika je razlika između škole i bolnice. Svetska zdravstvena organzacija je u smislu strategije unapređenja zdravlja proglasila tzv ZDRAVA MESTA. To su mesta gde se stvara zdravlje. U školi žive i rade zdravi, đaci koji tu “uče, igraju se i vole”( SZO).
U bolnici su bolesnici koji boluju, pate, leče se, ozdravljuju, ali i umiru. U zajednici postoje i druga zdrava mesta. Ako se u njima stvore uslovi u kojima će se stvarati zdravlje, biće manje bolesnika u bolnicama.
Može neko pomisliti da su ovo lepi reči, bez pokrića. Ali nisu. U Zapadnoj Evropi, u Nemačkoj, Francuskoj i drugim zemljama postoje stotina ZDRAVIH ŠKOLA. Početkom 90-ih godina 20. veka u našoj zemlji ostvarivan je tokom šest godina Jugoslovenski projekt “Zdrava škola”. Na tom projektu stečena su korisna iskustva u zdravstevnom prosvećivanja đaka, nstavnika, osoblja u školi i đačkih roditelja. Od beogradskih škola pomenuću OŠ “Miloš Crnjanski”, novosadskih OŠ “Svetozar Marković”, OŠ “Ivo Lola Ribar” iz Sobora, sa područja Timočke Krajine OŠ “Vuk Karadžić” iz Dinjeg Milanovca i još devet osnovnih škola iz drugih gradova. U njima se školska higijena i zdravsteno vaspitanje pokazalo na delu šta znače za zdravlje učenika i nastavnika u školi i roditelja na području škole.
Zato sam, uveren da bi zdravstveno vaspitanje i školska higijena u školi i na području škole zaistavili KOVID 19 na ulazu u školu.
U Rajcu, 10. avgusta 2020. godine
Pripremio: Dr Petar Paunović, učitelj zdravlja
FOTO: pexels/ilustracija