U prvoj fazi istraživanje olupina i detektovanje zaostalih ubojnih sredstava
TAJNA koju Dunav krije već 76 godina, u Đerdapskoj klisuri, uskoro će izroniti na površinu. Ozvaničen je početak akcije vađenja potopljenih nemačkih ratnih brodova sa opasnim tovarima neeksplodiranih mina kod Prahova. Istorija beleži da su nacisti u operaciji “Dunavski vilenjak”, posle poraza na istočnom frontu i bežeći pred Crvenom armijom, zbog nemogućnosti da provuku brodove bez teških oštećenja na mestu gde je Dunav najuži i najbrži, odlučili da, između 5. i 7. septembra 1944. godine, potope celu svoju Crnomorsku flotilu.
Jednu od poslednjih neosvetljenih misterija Drugog svetskog rata i tajnu koju 76 godina čuvaju talasi Dunava, malo ko je ozbiljno tretirao. Niko do sada nije ozbiljno ni prilazio ovom problemu, iako su ostaci nemačkih ratnih brodova pravili teškoće prilikom plovidbe…
U blizini brodske prevodnice hidroelektrane “Đerdap dva” umesto 180 metara plovni put sužen na 100, upravo zbog tih olupina nacističke Crnomorske flotile, koja toliko godina čeka da ponovo izroni na površinu. Kolika je opasnost da se plovi kroz ovo groblje brodova, znaju lađari dok manevrišu tim uskim prolazom.
Olupine, međutim, uz tajnu o ratnom plenu koji su prevozili iz Rusije, a o kome već decenijama pričaju Prahovljani, kriju i tajnu koliko je na njima još uvek neeksplodiranih mina.
– Tragajući za brodom bolnicom, koji je među potopljenim plovilima, organizovali smo dve ronilačke ekspedicije, a obavili smo i istraživanja u Bundesarhivu u Frajburgu, kao i u Vojnom arhivu u Beogradu. Tokom snimanja su nas pratile izuzetno povoljne okolnosti, a Dunav je u decembru 2011. pao na istorijski minimum. Tom prilikom smo otkrili i dva ratna minolovca tipa UJ 109 i UJ 110 na kojima se nalazila velika količina neeksplodiranih dubinskih mina – kaže, za “Novosti”, Dušan Vojvodić.
Sklapajući fragmente ove neverovatne ratne priče, Vojvodić i ekipa otkrili su na nemačkim ratnim minolovcima depoe pune eksploziva, a na jednom i njih i dvadesetak mina na palubi u pripravnom stanju.
Dušan Vojvodić i ekipa filma “Tajna ‘Dunavskog vilenjaka’
– Utvrdili smo da ovi tipovi minolovca u svojim skladištima za oružje mogu da nose 100 dubinskih mina, što je ukupno sedam tona eksploziva. Posebnu opasnost predstavlja to što su mine na palubi minolovca UJ 110 obrasle podvodnim rastinjem pa ih je jako teško prepoznati. Nama je to pošlo za rukom kada se deo jedne dubinske mine, zbog izuzetno niskog vodostaja, našao iznad površine vode, pa se trava na tom delu mine osušila – dodaje Vojvodić.
Posle 76 godina, sudeći po nedavno potpisanom ugovoru, vrednom 1,5 miliona evra, koji je sa predstavnicima Evropske investicione banke potpisala Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ovaj višedecenijski problem bi konačno mogao da bude rešen.
Kako “Novosti” saznaju, najpre će se obaviti podvodna snimanja terena da bi se utvrdilo gde se tačno nalaze neeksplodirana ubojna sredstva, što bi omogućilo da se u narednoj fazi projekat bezbedno izvodi. Prva faza projekta finansira se iz kredita Evropske investicione banke.
Mine na minolovcima UJ 109 i UJ 110
– Osnovni razlog zašto to radimo je što smo mi u jednom delu Dunava proteklih decenija bili nebezbedni u plovidbi, a drugi što baš zbog toga godišnje gubimo pet miliona evra. Prvo da konačno utvrdimo šta se od eksploziva i ubojnih sredstava i u kojoj količini nalazi, što je preduslov da bismo sledeće godine bezbedno mogli da krenemo i sa vađenjem – ističe potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović.
Planirano je budu izvučena 23 broda, što će koštati 23 miliona evra, čime bi se u značajnoj meri unapredila bezbednost u plovidbi. Kako “Novosti” saznaju, sama operacija deminiranja i vađenja brodova i čišćenja korita Dunava će trajati više godina i to će biti najkompleksnija operacija te vrste od Drugog svetskog rata do danas. A sve to bi trebalo da se završi 2023.
– Projekat svakako ima višestruki značaj za celu našu opštinu. Nismo toliko blizu auto-putevima, ali nam je Dunav potencijalna razvojna šansa i u ekonomskom i u turističkom smislu. Imamo i luku u Prahovu koja pretenduje da postane jedna od glavnih u Srbiji zahvaljujući strateškom partneru i investitoru “Eliksir Prahovo”. Završavamo plan detaljne regulacije Luke Prahovo koji će biti usvojen na prvoj narednoj sednici Skupštine opštine – kaže Vladimir Veličković, predsednik Opštine Negotin.
Ronioci na zadatku kod Prahova Foto Film “Tajna ‘Dunavskog vilenjaka’
Ceo ovaj radni proces istraživanja zaostalih minsko-eksplozivnih sredstava dokumentovaće ekipa produkcijske kuće “Za medija”, koja će pratiti aktivnosti ekspertskih timova na vodi i ispod nje najsavremenijom opremom za podvodno snimanje.
– Tačne rokove početka snimanja ovog trenutka ne znamo jer to zavisi od mnogo faktora, imajući u vidu da će projektne aktivnosti realizovati eksperti iz više evropskih zemalja. U fazi smo nabavke opreme za specijalizovana podvodna snimanja, a ubrzo ćemo započeti i sa pripremom za snimanje na terenu. Ronilački tim će predvoditi iskusni ronilac i višestruko nagrađivani podvodni snimatelj Miodrag Lakić, a režiraćemo ga Milina Trišić i ja. Izuzetno smo srećni jer snimamo početak rešavanja najvećeg plovidbenog, bezbednosnog i ekološkog problema u čitavom toku Dunava i želimo da taj izuzetan poduhvat osim naše, vidi i evropska i svetska publika – kaže Dušan Vojvodić, koreditelj i scenarista novog filma o “Dunavskom vilenjaku”.
Groblje brodova koje su nacisti svesno žrtvovali septembra 1944. povlačeći se iz Rusije pred Crvenom armijom i danas predstavlja stalnu opasnost i po brodove koji plove ovim sektorom, ali i po ljude koji sa Dunavom i od Dunava žive.
Oprezna vožnja kroz groblje brodova
Zvuči iznenađujuće, ali mnogi brodari koji dolaze u ove vode nisu ni čuli za potopljene lađe.
NEISPITANO PLOVNO PODRUČJE
OVAJ deo plovnog puta zbog potopljenih brodova na svim navigacionim kartama označen je belom bojom, što znači da brodovi plove u zoni neispitanog plovnog područja.
– Zbog njih se plovidba odvija uskim kanalom, i to samo u jednom smeru. Na mimoilaženje, brodovi, zbog potopljenih nemačkih lađa na dnu, čekaju od 40 minuta do četiri časa, jer je u dužini od šest kilometara plovni put sužen na svega 50 metara – kaže kapetan Srećko Nikolić, predsednik Udruženja kapetana unutrašnje plovidbe Srbije.
KONZORCIJUM
PROJEKAT lociranja i ispitivanja ubojitih sredstava na potopljenim nemačkim brodovima na međunarodnom tenderu dobio je konzorcijum srpskog-nemačko-austrijskih kompanija koje predvode Mul und partner i “Milenijum tim”.
Da ih je mnogo više nego što se i pretpostavljalo, čak sedam tona po plovilu, svedoči i novinar Dušan Vojvodić, kao scenarista i reditelj filma “Tajna dunavskog vilenjaka”, koji je 2012. producirala “Za medija” iz Zaječara, uz pomoć Ministarstva kulture i Grada Zaječara. Upravo je taj film aktuelizovao temu čišćenja korita Dunava od zaostalih minsko-eksplozivnih sredstava.