Mnogi srednjoškolci iz Srbije bili su i ove školske godine na razmeni u drugim državama sveta preko programa AFS Interkultura Srbije. Zbog pandemije koronavirusa, većina učenika sa svih kontinenata se vratila ili još vraća u svoje matične zemlje, a među njima je i naša Boljevčanka Danka Maslovarić. Ona je sada u samoizolaciji, pohađa online nastavu, pa smo je zamolili da nam prenese svoja iskustva….
Moje ime je Danka Maslovarić, imam 17 godina i dolazim iz Boljevca. Početkom septembra sam otišla na srednjoškolsku razmenu u Portugal i nakon šest meseci vraćena sam zbog korone virusa.
Situacija sa virusom u Portugalu je tek u poslednjih nekoliko dana počela da se širi i shvata ozbiljno. Zemlja je dok sam ja još bila tamo imala oko pet stotina potvrđenih slučajeva, od kojih je sto bilo u mojoj regiji. Situacija se nije odmah shvatila ozbiljno, ali uprkos tome, svakodnevno smo imali dvominutne prezentacije pre svakog časa o virusu, kako se zaštititi i kako postupiti ukoliko osetimo simptome. Podsećali su nas da održavamo higijenu ruku i radnih površina često.
Iako smo u tom trenutku imali oko 40 slučajeva, vlada države je odlučila da se škole i ostale obrazovne ustanove zatvore i proglasili su vanredno stanje.
Ne mogu da kažem da su se svi ljudi pridržavali sigurnosnih mera. Onog trenutka kada je proglašeno da zatvaraju univerzitet u Lisabonu, preko hiljadu studenata je otišlo i provelo dan na plaži. Samo 24 sata kasnije se broj zaraženih dosta povećao.
Mislim da su se tek kada su brojke počele da rastu ljudi urazumili i stvarno nisu napuštali domove. Meni je izlazak takođe bio zabranjen tako da nisam mogla ni da vidim nose li ljudi maske prilikom poseti marketu.
Nisam bila u kontaktu sa društvom u tom periodu zbog količine školskih obaveza ali moji roditelji jesu bili u strahu. Bojali su se činjenice da mi je “host mama” zdravstveni radnik i da bih preko nje ili u školi mogla da pokupim virus. Moj veći strah je ipak bio moguća odluka AFS-a da moram da prekinem razmenu i vratim se kući, što se samo nekoliko dana kasnije i dogodilo.
Dobila sam mejl programa sa informacijama leta i naredbom da moram zbog svoje sigurnosti da se vratim za Srbiju. Spakovala se i bez ikakvog pozdrava napustila zemlju.
Kada sam stigla u Srbiju 19. marta, zajedno sa 400 srpskih državljana širom sveta, dočekala nas je policija sa papirima koje smo morali da popunimo. Zbog zemlje iz koje dolazim i broja slučaja u mom regionu, određena mi je stroga samoizolacija na 14 dana.
Sada je u ovom trenutku moje društvo koje je takođe deo AFS programa Srbije, zaglavljeno u svojim host državama – Portugalu, Danskoj i Čileu i ovom prilikom apelujem na državu da imajući u vidu sigurnosne protokole pomognu da se devojke bezbedno vrate svojim porodicama.
Što se tiče mog daljeg školovanja, škola u kojoj sam bila je voljna da mi izda dokument koji govori da sam ja treću godinu tamo završila kako mi tih šest meseci ne bi propalo i da ne bih ponovila godinu. Iako će meni godina, nadam se i u Ministarstvu, biti uračunata, pratim online nastavu škole u Portugalu i spremam završni ispit portugalskog znanja koje sam stekla ove godine. Zavisno od toga, nadam se da ću u septembru početi sa četvrtom godinom srednje gimnazije u Boljevcu.
Na pitanje kako provodim dane u samoizolaciji mogu odgovoriti da sam prilično produktivna. Imam dosta posla oko škole, naoružala sam se knjigama i imam mlađeg brata koji mi s druge strane vrata od sobe pravi društvo tako da mi nije dosadno.
Bez obzira na sve jako sam zahvalna AFS programu Interkulture Srbije na pruženoj prilici da vidim i upoznam novu kulturu i deo sveta. Hvala im što su brinuli o mojoj sigurnosti i nadam se da će uspeti da obezbede bezbedan transport devojkama koje su ostale.
Skrećem pažnju građanima Srbije da prate uputstva, da se izoluju i iskoriste to vreme da završe nešto za šta nikada nisu imali vremena, odgledaju serije, posvete se svojoj porodici i na taj način zaštite sebe i svoju okolinu.