Izolacija koju je nametnulo brzo širenje novog korona virusa u celom svetu, osudilo nas je na to da vreme provodimo u četiri zida.
Mnogi na to nisu navikli i sada treba reorganizovati čitav život. U trenucima kada želite da se odmorite od televizije i svih vesti koje čitamo iz minuta u minut na internetu, naš poznati kulturni radnik, nekadašnji direktor zaječarskog Narodnog muzeja, Bora Dimitrijević preporučuje knjige kojima možete prekratiti vreme.
1. Dževad Karahasan ,, Što pepeo priča”, Bulevar knjiga
Roman o Omaru Hajamu, persijskom matematičaru, astronomu, filozofu i pesniku, jednom od najznačajnijih ljudi srednjeg veka. Od strane kritičara Zigrida Leflera roman je proglašen vanvremenskim remek-delom, koje pripoveda o jedanaestom veku u persijskoj metropoli Isfahanu. Drugi kritičari upoređuju Karahasanov roman sa romanima Andrića, Tolstoja i Dostojevskog, ali i sa Čarobnim bregom Tomasa Mana i Muzilovim delom Čovek bez svojstava.
,, Ovaj roman Dževadalj Karahasana predstavlja događaj koji će obeležiti deceniju i biće potrebno mnogo vremena da se shvate sve njegove dimenzije” – Andreas Brajtenštajn.
2. Jovica Aćin ,, Pilot tramvaja ”, Laguna
Po mnogima jedan od najznačajniji stvaralaca naših dana u svom drugom romanu pripoveda više priča odjednom, odlazeći duboko u prošlost i koketirajući sa sadašnjošću, mapirajući prostor skoro čitave Evrope i mešajući začudno i izmaštano sa istorijskim i stvarnim. Priča o Miljanu Klisuri, preživelom učesniku Prvog svetskog rata, koji se nastanjuje u Marseju i vozi tramvaj, sa ostalim pričama, pripoveda o anđelu istorije koji posmatra ljudske katastrofe i užase iz decenije u deceniju.
3. Saša Brajović ,, Lujo Davičo – fragmenti života ”, Klio
Knjiga Saše Brajović na sveobuhvatan način osvetljava nedovoljno poznatu ličnost Luja Daviča, čije se delovanje odvijalo tridesetih godina prošlog veka. Pored pomno prikupljenih, proverenih, istraženih i verodostojnih podataka o samom umetniku, baletskom igraču, koreografu i pedagogu, čoveku modernih shvatanja, učesniku Narodnooslobodilačkog pokreta i, naravno, antifašisti Luju Daviću, tekst Saše Brajović osvetljava i mesto koje njegova jevrejska porodica imala u predratnom Beogradu, slika kontekst u kome se on školovao i radio, opisuje kretanje, prepreke i uspehe, blago skicirajući njegov karakter.
4. Radina Vučetić ,, Koka-kola socijalizam”, Službeni glasnik
Knjiga koja govori o američkom uticaju na socijalističku Jugoslaviju, i ne samo nju. Skreće pažnju na sve uticaje koji su stizali sa Zapada drugim, složenijim pravcem, ostavljajući pečat na svakodnevicu Jugoslovena tokom šezdesetih godina. Pažljivo se prati njihovo ,, odomaćivanje ” u jugoslovenskoj stvarnosti tih godina i uticaj na život običnih ljudi. Priča o Americi koja je mojoj generaciji izgledala poput mlade zavodljive nastavnice u koju su svi potajno i beznadežno zaljubljeni. Priča o dolasku Koka-kole, Levis farmerki, Marlboroa i filmova sa Garijem Kuperom, o džezu i roku, hipi pokretu i Trumanovim jajima.