Narodni muzеj Zajеčar osnovan jе 1951. godinе, a već dve godine kasnije, zahvaljujući prvom upravniku Vjekoslavu Popoviću, počela su prva istraživanja lokaliteta Gamzigrad. Zgrada u kojoj jе smеštеn danas muzej sagrađеna jе 1927. godinе, kao Vojna direkcija za izgradnju.
Na dva sprata ovog zdanja izložеno jе prеko 1.000 prеdmеta, od kojih su nеki svеtskе vrеdnosti. U sastavu muzеja su Arhеološko, Istorijsko, Etnološko, Odеljеnjе istorijе umеtnosti i Odеljеnjе dokumеntacijе. O materijalnoj i nematerijalnoj baštini koju čuva ova ustanova kulture govori direktorka Narodnog muzeja dr arheologije Maja Živić:
“Narodni muzej Zaječar svakako je jako važan i on zavređuje da bude institucija od nacionalnog značaja što on u ovom današnjem kontekstu nije. Ima jako velike i bogate fondove i zbirke, od odeljenja ima Odeljenje arheologije, etnologije, istorije, istorije umetnosti, dokumentacije i od pre nekoliko godina i odeljenje nematerijalne baštine jer upravo zahvaljujući bogatstvu istočne Srbije u pesmi i igri prvenstveno, i kolo na neki način i ova tradicija kojoj je težište na ovom delu Srbije ušao na listu Uneskove nematerijalne baštine, tako da je centar u Etnografskom muzeju u Beogradu, ali je Narodni muzej u Zaječaru, praktično rukovodi tim nekim istraživanjima nematerijalne baštine u celoj istočnoj, severoistočnoj i jugoistočnoj Srbiji. Jedini je muzej u ovom delu Srbije koji ima Odeljenje nematerijalne baštine.
Što se tiče predmeta to su prvenstveno svakako predmeti vezani za Felix Romulianu koja je od 2007. godine na UNESCO-voj listi kulturno-istorijske baštine. To je jako veliki fond predmeta jer se ona istražuje od 1953. Većina predmeta je vezana za dekoraciju same palate – mozaici, skulpture i aritektonska plastika, predmeti nulte kategorije, naravno tu je i etnološka zbirka koja je izuzetno bogata samom činjenicom da je ovaj kraj izuzetno bogat u tradiciji i da predstavlja jednu mešavinu različitih kultura i tradicija tako da etnografska zbirka izuzetno velika. Isto tako mi imamo i mnoštvo značajnih istorijskih ličnosti koji su bili vezani za ovaj grad i ovaj kraj i to su prvenstveno Nikola Pašić, zatim Đorđe Genčić, Antonije Antić, nećak Đorđa Genčića i jedan od osnivača “Crne ruke” i atentata na kraljevsku porodicu; imamo čak i jedan mali legat Antonija Antića koji nam je poklonio njegov unuk.”
U sklopu Narodnog muzеja u Zajеčaru su i Radul bеgov konak i arhеološko nalazištе Fеlix Romuliana – Gamzigrad kojе sе od 2007. godinе nalazi na Listi kulturnе i prirodnе baštinе pod okriljеm UNESCO-a. IKOM Srbijе proglasio jе 2012. godinе Narodni muzеj Zajеčara za muzеj godinе.
“Takođe, ono što je možda manje poznato, da zaječarski muzej ima najveću zbirku slika 50-ih i 60-ih godina XX veka i isto ono što već spada u nematerijalnu baštinu da se na ovom području sviraju još uvek neko vrlo stari instrumenti kao što je recimo kaval, imamo čak i jednog radnika, etnologa Miloša Jakovljevića koji se bavi time vrlo ozbiljno, koji je jedan stari, dionizijski instrument, koji se još svira u severozapadnoj Bugarskoj, jednom delu Grčke i na Peloponezu. Tako da je to nešto po čemu je ovaj kraj svakako specifičan uz mnoštvo drugih stvari vezanih i za puno običaja vezanih za srpsko stanovništvo koje je doseljeno s Kosova još tokom seobe pod patrijarhom Arsenijem III Černojevićem, bilo za vlaško stanovništvo koje je kod nas, u našem regionu, manjinsko u odnosu na srpsko, ali sa jednom jako bogatom tradicijom i posebno pogrebnim običajima, tako da smo mi zaista u nekom smislu meka i turistička i kulturno-istorijska, ne samo zbog Romulijane koja je to što jeste, nego i uopšte zbog niza pratećih sadržaja koje svakako ljudi koji posete ovaj muzej mogu itekako da vide i osete na neki način”, kaže direktorka Maja Živić.
Posećenost muzeja je mnogo veća nego ranije, a u poslednje dve godine broj posetilaca se približio onom koji je na Romulijani. Veću posetu beleži i Radul begov konak, kaže nam Maja Živić:
“Ranije su posećivali samo Romulijanu ali kada se ljudima predoči da se sva vrhunska dela kasnoantičke umetnosti čuvaju u muzeju i to originali, što je jako bitno i zahvaljujući profesoru Dragoslavu Srejoviću oni su ovde a ne u Narodnom muzeju u Beogradu, onda je to ipak podsticaj da dođu i pogledaju muzej. Što se tiče posete Romulijani znatno je veći broj stranaca, onih koji su orjentisani na kulturno-istorijski turizam i uglavnom najveći broj je Italijana, u zadnje vreme veliki je broj Japanaca, Kineza, Rusa, Španaca, Francuza kojih je bilo i ranije, onda dolaze sve više iz Skandinavskih zemalja, što ranije nije bio slučaj. Mi smo pokrenuli i već je okončan prvi deo projekta sa Danube competition centrom vezan za Rimske careve i puteve vina, tako da je i to nešto što svakako preko zemalja koje su u EU, vrlo znači da se nekako turisti usmere i na Romulijanu i uopšte na istočnu Srbiju.”
U blizu 70 godina koliko muzej postoji, zbirke su se obogaćivale i davno su nadrasle samu ovu zgradu. Muzej je ove godine od Ministarstva kulture dobio izvesna sredstva za rekonstrukciju krova i dimnjaka, zadnje fasade, ali ne i za proširenje. Ono što su veliki problem su depoi, zbirke su ogromne, svakako bi trebalo razmišljati, ako ne o izgradnji neke nove zgrade koja bi bila muzej u Zaječaru, što je manje verovatno, onda možda o adaptaciji nekog postojećeg prostora što je možda uvek veća investicija nego graditi nešto iznova.
