Povodom Festivala “Dani Zorana Radmilovića” koji se u čast velikog glumca, rođenog Zaječarca organizuje po 28. put u Zaječaru, danas je u Zoranovom “Ateljeu 212” u Beogradu održana pres konferencija. Vladimir Đuričić, direktor Festivala i Narodnog pozorišta Timočke krajine “Zoran Radmilović” upoznao je novinare sa glavnim i pratećim programom ovogodišnjeg festivala od 18. do 25. oktobra.
Festival će 18. oktobra otvoriti predstava zaječarskog pozorišta “Petra” po tekstu i u režiji Irfana Mensura, a publika će narednih dana imati prilike da vidi najbolje ovogodišnje predstave iz Srbije i regiona. To su koprodukcija Кazališta “Ulysses” iz Zagreba i Beogradskog dramskog pozorišta “Кo se boji Virdžinije Vulf”, “Dok nas smrt ne rastavi”, beogradske Radionice integracije, predstava sarajevskog Кamernog teatra 55 “Sjećaš li se Doli Bel”, beogradskog Ateljea 212 “Petrijin venac”, Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke “Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja”, beogradskog Zvezdara Teatra “Osama – Kasaba u Njujorku”, i koprodukciju grada domaćina i Narodnog pozorišta Priština “Žene iz Troje”. Đuričić je istakao da su se karte za glavni festivalski program prodale za samo jedan dan.
Poseban kvalitet festivala je i to što smo u okviru Zoranovih dana prošle godine pokrenuli novi Festival malih pozorišnih formi, naglasio je Đuričić. Ove godine ga otvara Mia Begovih svojom monodramom “Sve što sam prešutjela”, a zatvara ga Dušanka Stojanović Glid predstavom “Kod kuće/ Kabul”. Između njih publika će moći da pogleda i “Krojcerovu sonatu” u režiji Nebojše Bradića i izvođenju Vlade Keroševića, “Lov na srne” autorsko delo Srne Lango, “Spavaju li ribe”, u izvođenju Vjere Vidov koja dolazi iz Istre, “Ima neka tajna veza” autorski rad glumca Milana Dimića iz Banjaluke. Ove godine uspostavili smo saradnju i sa pozorištem iz Temišvara u Rumuniji odakle nam dolazi “Don Žuan iz Leušića” u izvođenju Marka Adžića, rekao je direktor festivala.
U pratećem programu publika će moći da pogleda predstave pozorišta Moruzgva iz Zagreba i pozorišta iz Virovitice, kao i izložbe slika Miloša Šobajića i Draga Simića, selektora Likovne kolonije Gamzigrad. Đuričić je zahvalio Milošu Šobajiću što je zaječarskom teatru poklonio svoju sliku na kojoj je prikazan Zoran Radmilović kroz svoje najznačajnije uloge.
U okviru pratećeg programa festivala, biće obeležen i jubilej velikog prijatelja i savremenika Zorana Radmilovića, glumca Milana Cacija Mihailovića koji ove godine obeležava 70 godina života i 50 godina rada.
Milan Caci Mihailović je u susretu sa novinarima u Ateljeu 212 naglasio da je u Zaječaru prvi put bio sa Zoranom, kada su odigrali Radovana Trećeg, a posle je nebrojeno puta odlazio zbog Zorana, zbog festivala i zbog prijatelja kojih je sve više. Prilikom odlaska u Zaječar gde se uvek oseća prijatno , prvo obiđe trg kod biblioteke gde se nalazi spomenik Zoranu Radmiloviću.
Predsednik stručnog žirija Festivala Nebojša Bradić podsetio je da su “Dani Zorana Radmilovića” prolazili kroz različite faze u svojoj istoriji, a poslednja izdanja festivala ukazuju na to da za njegovu budućnost ne treba brinuti s obzirom na repertoarski i programski profil: kvalitetne predstave, interes publike i atmosferu koja se tih dana stvara u Zaječaru.
“Zadovoljstvo mi je da dva meseca posle Antika festa ponovo mogu da budem domaćin u Zaječaru i da zajedno sa kulturnim radnicima i publikom doprinesem da ovaj festival nastavi svojim korakom i onim što čini. Milsim da je važno što festival u poslednjim edicijama insistira na međunarodnoj dimenziji. To spajanje različitih teatara iz zemalja regiona, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Rumunije je izuzetno bitno za profil festivala u budućnosti”, rekao je Bradić.
