Lica starija od 65 godina su jedna od najrizičnijih starosnih kategorija učesnika u saobraćaju. Generalno, u Srbiji putna infrastruktura, ulice, trotoari, pešački prelazi i zone velike atrakcije nisu prilagođene za bezbedan pešački saobraćaj, što se posebno odražava na ovu starosnu populaciju.
Bezbednost starih lica u saobraćaju se nalazi u grupi najaktuelnijih tema bezbednosti saobraćaja poslednjih godina. Širom Evrope je sve veći broj nacija koje stare, a učešće lica starijih od 65 godina u populaciji stanovništva je sve izraženije. Lica starija od 65 godina čine oko 20% stanovništva u Srbiji. Prema procenama (podaci Ujedinjenih nacija), 2050. godine skoro četvrtinu ili više svetske populacije će činiti stariji od 65 godina, dok je za Republiku Srbiju procenjeno da će činiti 32% stanovništva.
ilustracija: Agencija za bezbednost saobraćaja
U proseku, godišnje u Srbiji u saobraćajnim nezgodama pogine više od 160 i biva povređeno više od 2.000 starijih lica. Drugim rečima, u proseku, svaki drugi dan jedno starije lice pogine u saobraćajnim nezgodama, i svakoga dana bude povređeno oko 5 starijih lica. U prethodne tri godine (od 2015. do 2017. godine) u saobraćajnim nezgodama poginulo je ukupno 487 i povređeno 6.238 starijih lica.
Od ukupnog broja poginulih u saobraćajnim nezgodama oko 27% su bila stara lica, a od ukupnog broja povređenih su 10% stara lica. U prilog činjenici o velikoj ugroženosti starijih lica ide i podatak o tome da starija lica manje učestvuju u saobraćaju od prosečnog stanovnika Srbije.
Na teritoriji grada Zaječara u periodu od 2014. do 2018. god. život je izgubilo 11 lica starijih od 65 godina, dok je 83 lica zadobilo teže ili lakše telesne povrede. Starija lica su najviše stradala u svojstvu pešaka (34; 36%), zatim kao vozači/putnici u vozilu (28; 30%), i kao biciklisti (23; 25%). Najkritičniji meseci su jul, avgust, septembar i oktobar.
Grafikon: Osnovni pokazatelji bezbednosti starijih (65+) lica u saobraćaju na teritoriji grada Zaječara u periodu od 2014. do 2018. godine
Veliko stradanje starijih lica u saobraćaju se u velikoj meri može dovesti u vezu sa dva faktora: psiho-fizička ograničenja i fizička ranjivost. Kako ljudi stare, javljaju se funkcionalna ograničenja i poremećaji, kao što su smanjenje vizuelnih i slušnih sposobnosti, produžava se vreme reakcije, sporije se kreću od mlađih osoba, javljaju se poteškoće sa deljenjem pažnje, poteškoće sa demencijom. Sa starenjem lošija je motorika pokreta: usporavaju se pokreti, javlja se pad u snazi mišića, pad u koordinaciji pokreta, javlja se pad sposobnosti prilagođavanja na nagle pokrete, gubi se preciznost, duševne promene u karakternom i intelektualnom pogledu, nemogućnost realnog sagledavanja svojih mogućnosti i sl.
Uzrok visoke stope smrtnosti među starijim licima u saobraćaju je i njihova velika fizička ranjivost. Već od 50. godine života kosti postaju krtije, smanjuje se elastičnost mekih tkiva i snaga mišića te stoga su starije osobe fizički više ugroženije od mlađih. Primera radi, stopa smrtnosti u saobraćajnim nezgodama je oko tri puta veća za starija lica nego za osamnaestogodišnjaka, u istim okolnostima nastanka saobraćajne nezgode.
ilustracija: Agencija za bezbednost saobraćaja
Ugroženost starijih lica u saobraćaju ogleda se u sledećem:
Starija lica pri istim ili sličnim sudarima imaju veću verovatnoću da zadobiju smrtne posledice u saobraćajnim nezgodama nego što je to slučaj sa mlađim licima.
Lica starija od 65 godina u svojstvu pešaka skoro duplo češće smrtno stradaju kada učestvuju u saobraćajnim nezgodama, nego što je to slučaj kada stradaju u svojstvu putnika i vozača u putničkom automobilu (oko 90% veći indeks ranjivosti).
Lica starija od 65 godina u svojstvu vozača ili putnika traktora četiri puta češće smrtno stradaju kada učestvuju u saobraćajnim nezgodama, nego što je to slučaj kada stradaju u svojstvu putnika i vozača u putničkom automobilu.
Rizik smrtnog stradanja starijih lica je za oko 35% veći od prosečnog javnog rizika smrtnog stradanja za celu populaciju stanovništva Republike Srbije (prema procenjenom broju stanovnika za 2017. godinu), koji iznosi 8,5.
ilustracija: Agencija za bezbednost saobraćaja
Zbog sve brojnijeg starog stanovništva neophodno je prepoznati moguće probleme i opasnosti kojima su starije osobe izložene. S jedne strane, neophodno je uticati na bezbednost starih lica u saobraćaju, dok je sa druge strane potrebno izgraditi pozitivnu sliku o ovoj kategoriji stanovništva. Prema starim licima vozači bi trebalo da budu humani i solidarni, da ih poštuju u saobraćaju, da shvate i razumeju njihove sposobnosti i mogućnosti, da im daju prednost ako su pešaci, a ako ih uoče kao vozače, da budu strpljivi za njihove eventualne usporene reakcije i da budu spremni na eventualne greške.
Igor Velić, master inž.saobraćaja
Literatura
1. ABS, Pregledni izveštaj, Bezbednost starih (65+) lica u saobraćaju, Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije, novembar 2018. god.
2. Petrović D. Kukić D. Milošević J. Analiza bezbednosti učesnika u saobraćaju iz starosne kategorije 65+ na teritoriji Republike Srbije za period od 2011. do 2013. godine, III Međunarodna konferencija “Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici”, Banja Luka, oktobar 2014. godine.
3. IZVEŠTAJ O OSNOVNIM POKAZATELJIMA STANJA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA u periodu od 2014. do 2018. godine za grad Zaječar, Agencija za bezbednost saobraćaja
4. Priručnik za licenciranje kadrova u procesu osposobljavanja kandidata za vozače, Agencija za bezbednost saobraćaja, Beograd 2012. godine.
