VRAŽOGRNAČKI TOČAK se zavrti svake godine i čuva narodne običaje (VIDEO)

Vražogrnac kod Zaječara je domaćin zanimljive etno manifestacije “Vražogrnački točak”, koja ima tradiciju dužu od tri decenije i koja je verovatno jedna od najznačajnijih u očuvanju izvornog narodnog stvaralaštva ovog kraja. Održava se početkom avgusta i jedna je od retkih, ako ne i jedina manifestacija posvećena točku.

Održava se u porti crkve Sv. Trojice i po pravilu traje dva dana. Prvi dan pripada gostima iz Srbije i inostranstva, dok drugog dana nastupaju folklorni ansambli iz Timočke krajine. Manifestaciju prate različiti programi: izložbe slika, domaće radinosti, kao i takmičenje u tradicionalnom kulinarstvu.

“Vražogrnački točak” ove godine zavrteo se po 37. put. Uz “Hajduk Veljkove dane” u Lenovcu i “Sabor frulaša” u Grljanu, jedna je od najstarijih manifestacija u zaječarskim selima. Ipak, ona se i razlikuje od pomenutih manifestacija i po mnogo čemu je jedinstvena o čemu nam govori Nenad Petković koji je 30-ak godina u organizaciji ove kulturno-zabavne manifestacije koja čuva običaje istočne Srbije.

“VRAŽOGRNAČKI TOČAK, je nešto što je nastalo u Vražogrncu kao ideja samog tvorca pokojnog učitelja i nastavnika Andreja Đergovića Pešića i prvi točak je održan 19. juna 1971. godine. Međutim, samo dve godine pre toga osnivač je hteo da sve poslenike, kulturne radnike koji su rodom iz Vražogrnca okupi u neka dva-tri dana i da se nešto lepo, kulturno dešava u Vražogrncu i tako je nastalo Vražogrnačko kulturno leto. Pošto svi ti Vražogrnčani rasuti po svetu i bliže, vraćaju se u svoje rodno mesto autom, neko biciklom, neko motorom, autobusom, kamionom…. sva ta prevozna sredstva imaju točak koji je simbol kruga, narodne igre kola, simbol zatvorenosti, ima neko magijsko delovanje da štiti od uroka i od svog zla na ovom svetu, Andrija Đergović Pešić je došao na ideju da se sama manifestacija, odnosno smotra narodnih običaja nazove VRAŽOGRNAČKI TOČAK”, kaže o postanku smotre Nenad Petković.

Tako je pod tim nazivom i održan davne 1971. godine. I tako je “Točak” trajao do 1978, a onda je zbog nekih neslaganja stao. I onda 1993. godine, u vreme najveće inflacije, uprkos svemu Vražogrnčani su želeli da bar nečim razbiju to sivilo života, a kako će drugačije nego pesmom i igrom. I uspeli su da u to teško vreme ponovo pokrenu  “Vražogrnački točak”. I evo on se do danas okreće, tridesetak godina od obnavljanja. 

“Smisao manifestacije je očuvanje starih narodnih običaja, u onom izvornom, autentičnom obliku kako su se izvodili pre 50, 100, možda i 200 godina. Da li su to običaji oko žetve, svadbe, slavski običaji ili kod Vlaha običaji za pokoj duše…. bitno je da se njegova autentičnost održi. Svaki običaj je propraćen autentičnom pesmom, svirkom i igrom koja ga prati. Ono što karakteriše smotru običaja VRAŽOGRNAČKI TOČAK je to što se održava u porti Crkve Svete Trojice, gde izvođači, umetnici, članovi ansambala i izvornih grupa, sam prikaz običaja izvode na travi. I to je ono što nama daje posebnu draž. Ono što je još karakteristika ove smotre je što se odavde vrši selekcija za najbolju grupu koja će predstavljati Timočku krajinu na Saboru narodnog stvaralaštva u Gornjem Milanovcu i u Topoli. Tako da sama smotra ima neki takmičarski karakter.

Prateće manifestacije su izložbe slika, domaće radinosti, zatim takmičenje u pripremi gulaša gde je svake godine veliki odziv…. trudimo se da svi ti običaji ostanu tu na selu, da ih ne zaboravimo i da se to uradi autentično, u kotliću, u zemljanom grnetu.”

Jako mnogo ansambala, izvornih grupa ne samo iz Timočke krajine, već iz cele Srbije, pa i iz inostranstva: Grčke, Makedonije, Bugarske, Rumunije, sa oduševljenjem dođu ovde, svi su opčinjeni ambijentom i dešavanjima u dva dana manifestacije. Ima onih koji su više puta dolazili, koji izraze želju da ponovo dođu, a Folklorni ansambl “Splet” iz Novog Sada koji je ove godine gostovao prvi put, došao je po preporuci jednog Zaječarca koji igra kod njih i koji je znao da će svoj ansambl dovesti na mesto koje će im se veoma dopasti i u koje će rado opet doći. Manifestacija je za ove gotovo četiri decenije imala i goste iz Venecuele, Amerike, Belgije….imala je i etno kuću u selu gde su priređivane likovne kolonije i izložbe slika, kao i takmičenje u spravljanju obrednih hlebova. Na žalost, ova etno kuća je zbog nerešenih imovinskih odnosa danas nedostupna u organizovanju “Vražogrnačkog točka”.

“Sve je više svirača, pevača i igrača koji igraju uz frulu, bubanj, violinu, okarinu, gajde, duduk i oni to sa ponosom predstavljaju širom Srbije jer to je ono što nas čini narodom, što nas imenuje, ta tradicija i kultura koju čuvamo”, završava priču o “Točku” Nenad Petković. 

Ovaj medijski sadržaj je sufinansiran sredstvima Grada Zaječara. Mišljenja i stavovi izraženi u tekstu su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Grada Zaječara.

Grad Zaječar


Svi mediji koji preuzmu vest ili fotografiju sa portala Za media u obavezi su da navedu izvor. Ukoliko je preneta integralna vest,u obavezi su da navedu izvor i postave link ka toj vesti.

Kategorije: Kultura Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published.