Skandalozna odluka na konkursu Ministarstva kulture i informisanja kojom je rekordan iznos od 4,9 miliona dinara dodeljen za projekat nepoznate firme koja nema nijednog zaposlenog. U Nišu 70 odsto budžetskog novca dodeljeno televizijama poznatim po promotivnom izveštavanju i bliskosti sa vladajućom Srpskom naprednom strankom
U prvoj polovini 2018. godine u Srbiji je na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou raspisano ukupno 120 javnih poziva (konkursa) za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja, od kojih je zbog nepravilnosti 6 poništeno i ponovo raspisano, evidentiralo je Nezavisno udruženje novinara Srbije.*
Ukupna sredstva opredeljena konkursima za sufinansiranje javnog interesa u medijskim sadržajima iznosila su 1,185.418.333 dinara (približno 10 miliona evra).
Ministarstvo kulture i informisanja objavilo je i sprovelo osam konkursa na kojima je ukupno raspodeljen iznos od 261.864.495 dinara.
Pokrajinski Sekretarijat za kulturu i informisanje AP Vojvodine raspisalo je i realizovalo četiri konkursa u ukupnoj vrednosti od 62.200.000 dinara.
Lokalne samouprave (gradovi i opštine) objavile su od početka godine do kraja juna ukupno 108 konkursa (šest poništenih) u ukupnoj vrednosti od 861.353.838 dinara.
Sumnjivi kriterijumi komisija Ministarstva
Najveće nezadovoljstvo zbog spornih kriterijuma izazvao je sasvim razumljivo konkurs Ministarstva kulture i informisanja koje je prethodnih godina uglavnom hvaljeno kao primer dobre prakse, sa izuzetkom 2017. kada je tadašnji ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac neopravdano prepravio predlog stručne komisije.
Novinarska i medijska udruženja (NUNS, NDNV, ANEM i Lokal pres) u zajedničkom saopštenju ocenila su da je “Ministarstvo kulture i informisanja obesmislilo je proces konkursnog sufinansiranja javnog interesa u sferi javnog informisanja imenovanjem velikog broja kompromitovanih medijskih i paramedijskih radnika, iz fantomskih ili vlasti bliskih udruženja u konkursne komisije”. Udruženja su ukazala da se u komisije Ministarstva imenovane “osobe koje su u prethodnom periodu, na lokalnim konkursima dodeljivali novac isključivo medijima bliskim vlasti, među kojima i onima koji svakodnevno i drastično krše Kodeks novinara Srbije, a istovremeno su diskriminisali profesionalne i kvalitetne medije koji rade u javnom interesu”. Pored toga, “Ministarstvo je u komisije imenovalo kao medijske stručnjake stručnoj javnosti potpuno nepoznate osobe, u čije kvalifikacije i dobre namere – opravdano izražavamo sumnju.” Četiri organizacije ocenile su da je “jedini izlaz iz ove situacije – ponavljanje konkursnog procesa od imenovanja komisija nadalje”, ukazujući da “komisije moraju da budu sastavljene od predstavnika relevantnih i reprezentativnih udruženja, nekompromitovanih osoba visoke stručnosti i moralnih načela, među kojima treba da budu i predstavnici nezavisnih institucija i udruženja građana”.
Tim povodom, NUNS, NDNV, ANEM i Lokal pres odlučili su da povuku svoje predstavnike iz komisija Ministarstva a nakon donošenja rešenja o raspodeli ista udruženja su odbila novac opredeljen za sufinansiranje njihovih projekata.
Ministarstvo nije poništilo konkurs a posle završetka rada osam konkursnih komisija i objavljivanja rezultata i rešenja o raspodeli NUNS, NDNV, ANEM i Lokal pres su javno ocenili “da su rezultati konkursa za medijske projekte i način na koji je on sproveden u potpunom neskladu sa tvrdnjom Vlade Srbije da je spremna da, u saradnji sa relevantnim novinarskim i medijskim udruženjima, rešava brojne, nagomilane probleme na medijskoj sceni.” Pomenuta udruženja su pozvala Vladu da preduzme “jedini logičan potez” i smeni ministra Vladana Vukosavljevića i državnog sekretara Aleksandra Gajovića zbog skandalozno sprovedenog konkursa na kojem je medijima iz budžeta raspodeljeno nešto više od 260 miliona dinara.
Projekti dve nepoznate “medijske” firme nagrađene su najvišim milionskim iznosima.
Najveći iznos od 4,9 miliona dinara dodeljen firmi “Essentis”, registrovanoj za medijske sadržaje dan pred zaključenje konkursa, dok je drugi po redu iznos od 4 miliona pripao agenciji “RayDream Production” registrovanoj za reklame i marketing
Rekordan iznos “medijskoj” firmi bez zaposlenih
Najveći iznos na konkursu Ministarstva za televizijske projekte – 4,9 miliona dinara dodeljen je beogradskoj firmi “Essentis”, dok je drugi po redu iznos od 4 miliona pripao novosadskoj Agenciji za usluge reklame i marketinga “RayDream Production”. Te dve nazovi medijske kuće dobile su čak 12 odsto od ukupno opredeljnih 72 miliona dinara, u konkurenciji 225 projekata televizija, udruženja građana, agencija iz cele Srbije.
Zanimljivo je da je firma “Essentis” registrovana za proizvodnju medijskih sadržaja 7. marta 2018. godine, samo dan pred zaključenje konkursa Ministarstva. U obrazloženju stručne komisije navodi se da tеma projekta “Essentisa” predstavlja “nov pristup istorijskim događajima i ulozi srpske države u stvaranju međunarodnih političkih tokova, kao i razvoj srpske državnosti i srpskog naroda u 20. veku”. Komisija je ocenila i da “predlagač projekta poseduje visoke stručne i profesionalne reference, koje odgovaraju predloženim ciljevima i aktivnostima projekta”. To što se sve do poslednjeg dana konkursa firma “Essentis” bavila konsultantskim aktivnostima u vezi s poslovanjem i upravljanjem stručnoj komisiji nije nimalo smetalo da joj da apsolutni primat u konkurenciji televizijskih projekata.
Članovima iste stručne komisije nije smetalo ni to što drugoocenjena preduzetnička firma “RayDream Production” nije registrovana za proizvodnju medijskih sadržaja već za usluge reklamiranja i marketinga. Obrazloženje komisije je da “projekat obuhvata proizvodnju i emitovanje serijala o karakterističnim znamenitostima Srbije”, te da je “visokoprofesionalno postavljen”. Ne navodi se ni jedna konkretna “znamenitost”, a još manje objašnjava ocena o “visokoprofesionosti”.
Zaječarska medijska kuća Za media takođe je javno negodovala zbog spornih rezultata republičkog konkursa, ukazujući da je posle “samo jednog dana istraživanja” utvrdila da je prema podacima Agencije za privredne registre preduzeće „Essentis“ d.o.o u 2014. godini imalo status neaktivnog preduzeća, te da je u 2015. godini ostvarilo promet od samo 2.000 dinara, a u 2016. još manje tek 1.000 dinara. Pored toga, Za media je ustanovila da “Essentis” d.o.o nema zaposlenih, odnosno da ni osnivač i direktor preduzeća Tatjana Lukić nije zaposlena u tom preduzeću. Takođe, čak ni direktoru i osnivaču preduzeća u prethodnom periodu nisu uplaćivani porezi i doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje. Zbog svega pomenutog, zaječarski medij smatra krjanje licemernom odluku o dodeli višemilionskog iznosa, inače rekordnog u višegodišnjoj praksi Ministarstva u sufinansiranja medija, kao i obrazloženje komisije da pomenuta firma „ poseduje visoke stručne i profesionalne reference“.
Sumnje u objektivnost komisija koje su ocenjivale projekte na konkursu Ministarstva izazivaju i neke druge odluke. Na primer, čak četiri projekta odobreno je Radio televiziji Vranje čiji je većinski vlasnik i direktor Zoran Veličković, ujedno predsednik udruženja PROUNS, bio član više komisija lokalnih samouprava koje su finansijski nagradile medije bliske vlastima i odbacivale projekte nezavisnih medija. Podržani su i projekti niške televizije Zona Plus, iza koje stoji sin Bratislava Gašića, visokog funkcionera Srpske napredne stranke koji je, doduše, posle imenovanja za šefa BIA zamrzao stranačku funkciju, kao i niški mediji TV Bella Amie i Narodne novine, u vlasništvu porodice Radomirović, takođe bliske vladajućoj stranci SNS.
Među lokalnim samoupravama, najveći iznos za sufinansiranje medijskih sadržaja opredeljen je konkursom grada Novog Sada – 65.224.000 dinara, dok je za iste namene najmanje izdvojila opština Veliko Gradište – samo 800.000 dinara.
Najveći iznos po projektu utvrđen je konkursom grad Niša – 9 miliona dinara.
Najmanji iznos po projektu definisan je konkursom opštine Bela Crkva – samo 10.000 dinara što je besmislen iznos za realizaciju bilo kakvog medijskog projekta, i apsurdno s obzirom da je istim konkursom utvrđen najveći iznos čak 6 miliona od ukupno opredeljnih 9,5 miliona dinara.
Najviše projekata, čak 53 odobreno je i finansijski podržano na konkursu opštine Ivanjica na kojem je raspodeljeno 17,5 miliona dinara.
Od diskriminacije do nagrađivanja lojalnosti
Svoje konkurse su zbog nepravilnosti poništile opštine Dimitrovgrad, Odžaci, Titel i Bački Petrovac i gradovi Požarevac i Zaječar. Sve pomenute lokalne samouprave su raspisale nove konkurse sa istim iznosima osim opštine Odžaci koja je poništenim konkursom opredelila 7.300.000 da bi ponovljenim konkursom taj iznos smanjila na 5.000.000 dinara.
Opština Lajkovac je u konkursu objavila listu „prioretnih medija“ iz te opštine ali i sa teriotorija Lazarevca i Valjeva što predstavlja zakonom zabranjenu diskriminaciju medija.
Grad Vranje je objavio dva konkursa – jedan za televizije a drugi za ostale medije, pri čemu je prvim konkursom opredeljeno i dodeljeno 13,5 miliona dinara ili 80 odsto od ukupno opredeljenih 17 miliona dinara za sufinansiranje medijskih sadržaja. Od takve diskriminatorne odluke lokalnih vlasti najviše koristi imale su dve lokalne tv stanice – RTV Vranje kojoj je pripalo 5,6 miliona i TV Vranjska plus koja je dobila pet miliona dinara, ili nešto više od 60 odsto o ukupno raspodeljenog iznosa za sve medijske projekte. Drugu godinu zaredom, članovi vranjske konkursne komisije uglavnom su podržali projekte medija koji važe za “lojalne vlastima”, dok su odbijeni projekti medija poznatih po kritičkom izveštavanju o radu lokalne samouprave, kao što su portali Info Vranjske i Južne vesti. Članovi konkursne komisije bili su Danijela Ivanović, zamenica glavnog i odgovornog urednika niške TV Zona plus, koja je u vlasništvu porodice direktora BIA Bratislava Gašića, Emil Ivanović iz javnosti nepoznatog Udruženja građana “Nova Mreža Srbije” i Đorđe Kovačević u svojstvu nezavisnog medijskog stručnjaka, nepoznatog čak i u krugovima novinara sa višedecenijskim stažom.
Nadležni u Novoj Varoši ove godine su za članicu tročlane stručne komisije za vrednovanje medijskih projekata imenovali činovnicu iz Opštinske uprave što je protivno Zakonu o javnom informisanju i medijima i podzakonskom aktu.
Opštinska uprava Koceljeve je po svom nahođenju, bez obrazloženja i bez konsultacije sa članovima konkursne komisije izmenila njihov predlog za raspodelu po svom nahođenju čime je obesmišljen javni konkurs i nezavisnost rada stručne komisije, na šta je javno ukazala Koalicija novinarskih i medijskih udruženja (UNS, NUNS, ANEM, NDNV, Lokalnl pres i AOM) bezuspešno zahtevajući da se nezakonito rešenje poništi.
I nadležni u opštini Topola samovoljno su preinačili predlog konkursne komisije, ali nezakonitu odluku nisu poništili ni posle javnog zahteva Koalicije reprezentativnih novinarskih i medijskih udruženja.
Tradicionalne zloupotrebe niških vlasti
Već tradicionalno sporne konkursne procedure Grada Niša nastavljene su i ove godine načinom izbora stručne komisije. Načelnik Gradske uprave Ljubiša Janić imenovao je tri člana koja su o medijskim projektima odlučivala i prošle godine kada su reprezentativna medijska i novinarska udruženja rezultate konkursa ocenili kao skandalozne. Prvi među njima Zoran Veličković, prošlogodišnji predsednik komisije je pono član komisije, samo ovog puta na predlog PROUNS-a, dok je 2017. bio kandidat Društva novinara Niša. Ponovo je u komisiji i nezavisni medijski stručnjak Vladimir Veljković iz Pirota, kao i Dušan Stojanović koji je već godinama nezamenjiv član niške komisije. Novi članovi ovogodišnje komisije su još bili Marina Dimitrić na predlog udruženja RAB i Aleksandar Simić na predlog Društva novinara Niša.
Na konkretna pitanja niškog City radija o kriterijumima na osnovu kojih je formirana komisija, Gradske uprava nije odgovorila. A pomenuti medij je podsetio da su RAB i Društvo novinara Niša imali svoje predstavnike u prošlogodišnjoj komisiji lkada je najveći deo novca sredstava opredeljenih konkursom raspodeljen medija bliskim vlasti.
Imenovanju sporne stručne komisije koje je City radio okarakterisao kao “uvredu zdrave pameti” prethodila je neshvatljiva izmena konkursa kojom je maksimalni iznos za sufinansiranje medijskih projekata sa prvobitnih 4 povećan na čak 9 miliona dinara. Tim povodom Koalicija novinarskih i medijskih udruženja (NUNS, NDNV, ANEM, AOM i LP) javno je protestovala ukazujući da “gornji limit Konkursa za projektno sufinansiranje Ministarstva kulture i informisanja za produkciju TV sadržaja iznosi 5 miliona”, te da je preterano dodeljivati 9 miliona dinara za pojedinačni projekat koji treba da se realizuje za maksimalno 7 meseci. “Takvim postupanjem se otvara sumnja da se uslovi konkursa podređuju interesima pojedinaca koji drže medije u Nišu, umesto javnom interesu građana Niša”, ocenila je Koalicija.
Sumnje u objektivnost niške „nezavisne komisije“ su se obistinile. Isti ovi mediji dobili su nedavno i najviše novca na lokalnom konkursu u Nišu, zbog čega je portal Južne vesti odlučio da ne prihvati sredstva koja je grad odobrio za njihov projekat.
Južne vesti su navele da je skoro 70 odsto novca iz budžeta grada Niša dodeljeno televizijama koje su poznate po promotivnom izveštavanju i bliskosti sa vladajućom Srpskom naprednom strankom. Od konkursom opredeljenih 54 miliona dinara čak čak 37,4 miliona ili čak 70 odsto raspodeljeno je televizijama Zona plus i Belami, Niškoj televiziji, Narodnim novinama i sa njima povezanim PR agencijama. Najviše novca – po 8,5 miliona dinara dobile su Narodne novine i televizija Belami. Tek nešto manje, 8,4 miliona dobila je Niška televizija, dok je Zoni plus pripalo je 7,5 miliona dinara. Belami televizija je za drugi projekat dobila još 2,7 miliona, a za treći još 800.000. Milion dinara dodeljen je PR agenciji Danijele Vuković, povezane sa Belamiijem. Reč je o medijima poznatim po promotivnom izveštavanju i bliskosti sa vladajućom Srpskom naprednom strankom, koje su u vlasništvu dve “medijske porodice” – Bratislava Gašića i Vidosava Radomirovića.
Ogorčenje takvom raspodelom novca niških poreskih obveznika najjasnije je pokazao ugledni informativni portal Južne vesti koji je odlučio da ne prihvatiti novac koji mu je dodeljen, kako time “ne bi dali legitimitet korupciji”.
* Zbog nedovoljne transparetnosti lokalnih samouprava moguće je da zbirni podaci nisu konačni