Radnica zaječarske biblioteke Snežana Vučković godinama je pronalazila zaboravljene predmete u knjigama koje su korisnici biblioteke vraćali nakon čitanja. Najviše je obeleživača za knjige, ali i raznih računa, ulaznica, čestitki, pisama, dokumenata, amblema, pa čak i jedna mala kocka za jamb.
Poneki ljubitelji pisane reči knjigu zaista doživljavaju kao svog prijatelja, pa u njoj ostavljaju i poneku svoju tajnu, ili neku sitnicu koja im je nešto značila, a onda više nije aktuelna. Sve to što je pronašla među koricama knjige, u proteklih 10-ak godina, Snežana Vučković je odlagala misleći da će se neko setiti svoje uspomene.
“Međutim niko nikada nije potražio svoju stvar, meni se fioka punila godinama, ti su predmeti jednostavno spavali tu i ja sam došla na ideju da pokažem našim korisnicima šta sve zaboravljaju u knjigama dok čitaju iste.”
Osim bukmarkera, u knjigama je Snežana našla i jedno ljubavno pismo iz devedesetih godina, ali i računa, ulaznica, čestitki, dokumenata, amblema, pa čak i jedna mala kocka za jamb.
“Postoji jedan mali zapis iz srednje škole gde je profesor ili profesorka verovatno tražila da deca napišu neku malu reportažu o nekom događaju, pa je eto taj događaj zapisan 80 i neke godine kada se u paraćinskoj kasarni desilo ubistvo četiri vojnika.”
Snežana Vučković već ima novu ideju, u pripremi je izložba poruka koje čitaoci zapisuju u knjigama kao svoje komentare ili preporuke za pročitano štivo.