Odbor za standardizaciju srpskog jezika, koji godinama upozorava na zapuštenost i ugroženost srpskog jezika i ćirilice, već neko vreme predlaže uvođenje srpskog jezika na fakultete. Međutim, za sada nema reakcija. Istraživali smo da li kroz osnovno i srednje obrazovanje dovoljno izučavamo srpski jezik.
Šestaci u školi Desanka Maksimović pokazali su nam da sada dobro znaju da je pravilno Mi bismo došli, Imam tu knjigu kod kuće ili slične rečenične konstrukcije za koje odrasli i ne vode toliko računa da li će ih pravilno izgovarati. U osnovnoj školi je gramatika najintenzivnija i najzastupljenija, ali na žalost ono što se jednom nauči ako se ne praktikuje podložno je zaboravu, kaže profesor srpskog jezika Stevan D. Jovanović.
“Znači oni jesu u tom periodu kadri da sve to usvoje i oni to usvoje, siguran sam u to. Međutim, kako vreme prolazi oni to zaborave. E sad, voleo bih i da se radi gramatika možda malo više u srednjoj školi, pa možda ono pitanje – da li treba na fakultetu raditi gramatiku – ne znam, možda i treba… Ja sam pre svega za to da se kultura izražavanja radi obavezno na fakultetu, da ima više časova kulture izražavanja u srednjoj školi i u osnovnoj.”
Na časovima srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji, kultura govora zastupljena je na svim časovima, kaže nam profesorka Violeta Simić. Kroz sve četiri godine oni stiču znanja o opštim pojmovima u jeziku i njegovom razvoju, kao jednu vrstu nadgradnje onoga što su doneli iz osnovne škole. Ipak, ono što se danas može čuti kao izražavanje mladih daleko je od poželjnog, a razloga je mnogo, kaže Violeta Simić, profesor srpskog jezika u Gimnaziji:
“Možda taj način življenja, stil života, zatim neki stilovi koji se danas neguju, svakako da čoveka odvlače u neki brzi tempo života, to je svuda oko nas, pa se valjda to prenelo i na rečenicu koja postaje sažeta i redukovana, pa iz nje izostaju neki osnovni elementi.Cilj svih ovih časova jeste stvarno da pokažemo i da ih naučimo i da im pomognemo da oni osveste tu spoznaju koliko je zapravo važno koristiti jezik onako kako to treba. A jedan intelektualac, oni će svi jednoga dana sigurno to postati, mora da vodi računa o tome i mora da bude odgovoran prema jeziku.”
Naši sagovornici se slažu da osnovci i srednjoškolci imaju priliku da nauče svoj maternji jezik kroz školovanje. Međutim, ovo znanje kao i sve drugo treba usavršavati tokom daljeg života ili školovanja, baš kao što usavršavamo strane jezike. U protivnom može nam se desiti da pravilnije govorimo strani a ne naš srpski jezik.