Ovih dana je domaću javnost šokirao odlazak u zatvor udovice iz Gornjeg Milanovca, zbog propusta da na vreme preregistruje trofejno oružje koje je nasledila od supruga. Žena je odbila da plati prekršajnu kaznu od 5 hiljada dinara, jer se nije osećala krivom što nije čitala uputstva sa sajta MUP-a, pa je umesto toga odvedena na izdržavanje petodnevne zatvorske kazne. Sličan slučaj je zadesio i 86- togodišnju prijateljicu moje majke, protiv koje se vodi prekršajni postupak zbog iste stvari. Takav prekršaj sam napravio i ja, jer nisam u roku preregistrovao oružje koje sam nasledio od oca… Siguran sam da u Srbiji ima na hiljade sličnih slučajeva…
Postavlja se pitanje- kako se dogodilo da se ogroman broj vlasnika oružja nađe na meti novog Zakona o oružju i municiji, koji se primenjuje od prošle godine? Odgovor je jednostavan novi Zakon je u toj meri loš da se nameće pitanje šta je zapravo pravi cilj primene tog Zakona?
Ako je zakonodavac imao nameru da bolje uredi posedovanje vatrenog oružja, onda je u svakom smislu promašio cilj. Ispostavilo se da su zakonska rešenja usmerena na maltretiranje vlasnika oružja, kroz glupe i nepotrebne procedure, koje osim što oduzimaju previše vremena, koštaju u većini slučajeva više nego samo oružje koje je predmet preregistracije. Zbog toga se velika većina vlasnika trofejnog oružja umesto preregistracije odlučila da to oružje preda državi. Oni koji ipak ne žele ga predaju svoje oružje moraju da se spreme na skupo i dugotrajno šikaniranje u skladu sa Zakonom. Navešću samo jedan primer iz ličnog iskustva. Legalno posedujem revolver američke proizvodnje. Da bi i dalje taj revolver zadržao u posedu, osim plaćanja taksi, lekarskog pregleda i obuke u rukovanju oružjem, moram i da revolver odnesem u Kragujevac u fabriku Crvena Zastava na žigosanje. Taj postupak košta više stotina evra i najblaže rečeno je nebulozan, jer je njegova svha da stručnjaci iz Crvene Zastave svojim žigom potvrde da Amerikanci znaju da naprave revolver!!!??? Pomalo čudno zakonsko rešenje jer Amerikanci su izmislili revolver i opšte je poznato čak i laicima da prave najbolje revolvere na svetu! Takvih zaista glupih rešenja u Zakonu ima na desetine… Sa druge strane siguran sam da ljudi koji su pisali zakon nisu toliko nestručni da predlože tragi-komična zakonska rešenja, osim ako njihov cilj nije bio da se u toj meri vlasnicima oružja zakomplikuje život kako bi se u što većem broju odlučili da oružje predaju državi, što im je u dobroj meri pošlo za rukom.
Dežurni dušebrižnici će masovno odobriti takav odnos države prema vlasnicima legalnog oružja, ali ja ću pokušati da iznesem nekoliko činjenica u odbranu prava na posedovanje oružja:
1. Više od 95% krivičnih dela u Srbiji se izvrši ilegalnim vatrenim oružjem, dok se legalnim oružjem izvrši gotovo zanemarljiv procenat.
2. Srbija svojim zakonskim rešenjima uvodi sve više restrikcija za vlasnike legalnog oružja, dok je kaznena politika za one koji ilegalno poseduju oružje daleko ispod zakonskog minimuma!?
3. Pooštravanje Zakona prema vlasnicima legalnog oružja pogoduje kriminalcima, jer mogu bez bojazni da vrše razbojništva i upadaju u domove ljudi koji nemaju čime da se odbrane.
4. Najliberalniji model posedovanja oružja u Evropi je u Švajcarskoj gde svaki vojni obveznik kod kuće ima automatsku pušku i municiju.
5. U nekadašnjoj Jugoslaviji je se primenjivao jedan od liberalnijih zakona o oružju u Evropi. Jugoslavija je bila jedna od najbezbednijih zemalja na svetu.
6. Pravo na posedovanje vatrenog oružja se smatra važnim garantom slobode i demokratije. U Američkom ustavu je garantovano pravo svakom građaninu da sopstvenim oružjem može da brani svoju slobodu.
Zanimljivo je da je pooštravanje zakonskih rešenja počelo krajem 90-tih prošlog veka, a da je najekstremniji predlog imala Jugoslovenska levica (JUL) koja se zalagala za potpunu zabranu posedovanja oružja. Ipak, procenjeno je da bi se takvo rešenje teško sprovelo u delo, pa je umesto potpunog razoružavanja građana, zabranjeno nošenje (osim uz posebnu dozvolu), a na predlog Vojislava Šešelja je uveden porez za vlasnike oružja, mobilnih telefona, motornih vozila, čamaca… U pitanju je bilo, čak I za to vreme, bahato zakonsko rešenje koje je većinu civilizacijskih tekovina smatralo luksuzom što je bio osnov za porez… Na žalost i posle demokratskih promena zadržan je porez na vatreno oružje, a Zakon o oružju i municiji je više puta bio podvrgnut izmenama i dopunama, dok konačno 2016 godine nije usvojen aktuelni Zakon, za koji može se reći, da ima za cilj „tiho“ razoružavanje građana Srbije, od strane sopstvene države.