Lokalni izbori u Zaječaru su bili više od biranja ljudi koji će se prihvatiti birokratskog posla upravljanja GU Zaječar. Ovi izbori su bili sudbinski za Zaječarce, jer su prvi put od 2004. godine imali takve okolnosti da nisu birali između dva zla, već se ukazala realna šansa da na vlast dođe pristojan svet. Ispostavilo se da ta šansa nije ni iskorišćena, ali ni prokockana. Kartaškim žargonom rečeno “pata” karta. Kada se takva situacija dogodi onda na scenu stupi teorija mogućeg. Eeee, to je ono što treba da plaši svakog glasača, jer teorija mogućeg najčešće poništava razum i logiku, a političarima daje izgovor da urade dijametralno suprotno od onoga što su obećavali.
Nakon izbora prvi se čuvene teorije mogućeg setio Boško Ničić, na gostovanju na N1 televiziji kada je pokušao da objasni, da on jeste lokalni opozicioni lider koji je pobedio na lokalnim izborima, ali da bi najradije u vlast sa svojim dojučerašnjim arhineprijateljima iz omražene mu SNS, na čijim kritikama je zasnovao predizbornu kampanju. To što bi se Ničić i njegovi kao “pobednici” udružili sa “poraženima” ne zameram, ali mi je žao svih onih ljudi koje su 4 godine, na društvenim mrežama i preko svojih medija razapinjali, vređali i omalovažavali, zbog veleizdaje i saradnje sa neprijateljskom im strankom u koju sada svi pohrliše. Ipak, možda je u slučaju Boška Ničića čak i teorija mogućeg malo nategnuta, pa je izlaz potražio u opštenarodnom skupu u zaječarskom pozorištu koji će biti održan u subotu, gde će lider da čuje stavove svojih glasača o saradnji sa onima koji su minulih godina za njega bili otelotvorenje zla…
Sutra u pozorištu očekujem patetična naklapanja i “težak” pristanak Boška Ničića, da se žrtvuje i zbog naroda pristiane na “mrsku” saradnju. Međutim, čini mi se da je to po malo račun bez krčmara, jer krčmar je baš ona omražena i “poražena” partija protiv koje su se borili i koja je osvojila isti broj mandata kao i oni. Kako se stvari razvijaju saznaćemo brzo, ako se Ničić, sa teorije mogućeg, ponovo vrati na omiljenu mu teoriju zavere, značiće da “poraženi” SNS i nije baš toliko poražen…
Nakon izbora se oglasio i dr Nenad Ristović, i proglasio pobedu svoje koalicije. Oni kažu da su spremni da vode grad ako se “poraženi” SNS i “poraženi” Ničić ne dogovore. Ristović je rekao da ne želi saradnju sa “poraženima”, od kojih je svako ponaosob osvojio duplo više mandata nego njegova lista. Malo je nelogično kako misle da grad vode sa 9 odbornika kada im je za taj posao potrebno 26, ali i to je valjda u domenu teorije mogućeg.
Do sada jedino pobedu nisu proglasili SNS i SPS. Čini se da te dve “poražene” stranke imaju ključ vlasti i da od njih zavisi. Ipak, verujem da se i oni bave teorijom mogućeg jer im za većinu nedostaju tri odbornika.
I dok se svi političari u ovom trenutku bave teorijom mogućeg jedna mala, ali ne i nevažna grupa nezavisnih kandidata na listi SNS-a se ne upušta u takvu kombinatoriku. To su ljudi koji su branili i odbranili arteske česme u Zaječaru. To su ljudi koje teorije ne zanimaju, već ih zanima pristojan grad bez bahatih političara, koji su u poslednjih 13 godina uništili skoro sve vredno u Zaječaru. To su ljudi koji su konkretnim delima branili naš grad od političara koji su proterali hiljade mladih i svima nam život pretvorili u rialiti šou.
Samo da podsetim, ta mala grupa nezavisnih kandidata je ušla na listu SNS-a pre izbora, pa im sada ne treba teorija mogućeg da objasne svoje postupke. Naprotiv, oni su javno podržali Ivana Čikarića, jedinog kandidata kome je javni interes iznad sujete i želje za vlašću.
Ironija je tim veća što baš ta grupa kvari mnogobrojne kombinacije teorije mogućeg, jer sa njima izgleda nije moguće “Da opet bude kao pre”.
Dušan Vojvodić