Nakon tri i po godine mukotrpnog rada, projektovanja i izgradnje, a potom i funkcionalnog ispitivanja nove topionice i fabrike sumporne kiseline u Boru i svih njenih pratećih postrojenja, sinoć, 25. aprila oko 22.30, potekao je i prvi bakar iz novih pirometalurških postrojenja. Izlivena je prva anoda po autogenoj fleš-smelting tehnologiji i dobijeno prvih 150 tona anodnog bakra.
–Kompletan ciklus je zaokružen, postrojenje je okončano i funkcioniše cela metalurška linija. Prvi bakar iz nove topionice najbolji je dokaz da su nova topionica i fabrika sumporne kiseline gotove, da su sva postrojenja u funkciji i da rade. Ovo je izuzetan dan za Borane i meštane okolnih sela, koji dobijaju čisto nebo, ali i izuzetan dan za sve građane Srbije, jer radom nove topionice RTB Bor povećava svoje učešće u bruto društvenom proizvodu zemlje, otvara nove pravce razvoja u delu prerade bakra i mogućnosti za povećanje standarda u određenim privrednim granama – izjavio je s neskrivenim zadovoljstvom generalni direktor RTB-a Bor Blagoje Spaskovski.
Za izgradnju novih pirometalurških postrojenja u Boru, odnosno za zamenu tehnologije topljenja novom, savremenom autogenom jedinicom sa fabrikom sumporne kiseline koja će ubuduće raditi u skladu sa svetskim ekološkim standardima i koja je opravdana sa ekološkog, ali i sa ekonomskog aspekta, utrošen je 251 milion evra.
Radom nove topionice RTB Bor će, s jedne strane, udvostručiti proizvodnju bakra, plemenitih metala i sumporne kiseline, a sa druge – čista tehnologija konačno donosi i čisto nebo nad Borom i okolinom. Modernizacijom topionice u Boru emisija i imisija štetnih materija u vazduhu, vodi i zemljištu biće ispod zakonom propisanih vrednosti, a u isto vreme iskorišćenje sumpor-dioksida i bakra biće 98 procenata što će zadovoljiti ekološke standarde koji važe u Srbiji i Evropskoj uniji. Nova tehnologija zahteva visok kapacitet zbog smanjenja troškova i većeg iskorišćenja bakra i sumpor-dioksida, a projektovani (prerada do 400 hiljada tona koncentrata bakra godišnje) sasvim je prihvatljiv jer će rudnici u Boru i Majdanpeku faznom modernizacijom i povećanjem proizvodnje obezbediti planiranu količinu za preradu.
Novu topionicu i fabriku sumporne kiseline gradili su kanadski „SNC Lavalin“ i njegov podizvođač, ujedno i vlasnik autogene fleš-smelting tehnologije „Otokumpu“, finska kompanija „Outotek“. Nadzor nad poslovima koje su nosili Kanađani i Finci, ali i svim lokalnim radovima koji su bili povereni „Energoprojektu“, obavio je Građevinski fakultet, Beograd. Veliki deo ugrađenih elemenata proizveden je u Srbiji, a na projektu je bilo angažovano oko 800 radnika.
