Tri decenije nakon knjige ”Otkrivanje samoće”, Pol Oster se vraća temi očinstva, koju obrađuje na dva načina – razmišljanjem o svom ocu i promišljanjem sopstvene očinske pozicije. ”Zimski dnevnik” je najavljen kao autobiografski roman, ali sam autor u jednom intervjuu kaže kako smatra da je u pitanju pre svega autobiografija, zapravo knjiga autobiografskih fragmenata koji se manje – više vrte oko njegovog tela. Ova knjiga je neka vrsta kataloga čulnih podataka, a sam Oster koji rečenicu doživljava kao muzičku frazu sklon je da ovu knjigu vidi kao fugu, sastavljenu od malih blokova proze. ”Zimski dnevnik” je knjiga o patnji, samilosti, uspehu, nekoj vrsti onog ”američkog sna’, ali i o nesretnom braku njegovih roditelja, smrti majke, bolesti sestre, propasti svog prvog braka. Ima tu i sjajnih mesta u duhu velikih dela svetske književnosti, kao što je nabrajanje adresa na kojima je pisac živeo, dvadeset jedna adresa na trideset i tri strane. Pripovedački postupak Pola Ostera teče u drugom licu, što omogućava povećavanje distance između pripovedača i junaka romana. Ovo je knjiga sastavljena od niza malih istorija, u rasponu od istorije sopstvenog tela, istorije svakodnevnog, običnog života, do istorije selidbi. ”Zimski dnevnik” je u svakom slučaju najintimnija i najiskrenija knjiga Pola Ostera, pisca koji ne misli da je njegov život posebno zanimljiv, ali o njemu piše u registru od patetike do ironije.
Saša Jelenković
književnik, urednik kulturnih programa u Matičnoj biblioteci ”Svetozar Marković”