Zakon o javnom informisanju i medijima (ZJIM) i Zakon o autorskim i srodnim pravima (ZASP) predstavljaju kvalitetan instrument zaštite u sudskom sporu, ali i pored toga problem za javnost i medijske aktere predstavljaju dugo trajanje postupaka, kao i neujednačena sudska praksa, zaključak je analize Udruženja novinara Srbije (UNS).
U okviru projekta „Novinari na sudu – Vodič kroz sudsku praksu za novinare, fotoreportere, urednike i vlasnike medija“ UNS je analizirao sudske sporove u oblasti medijskog i autorskog prava u Srbiji, u periodu od 1. januara 2014. do 31. jula 2016. godine. Cilj analize bio je da se medijskim akterima i javnosti pruže osnovne informacije o sudskoj praksi u zaštiti prava usled povrede ugleda, časti i privatnosti u medijima, kao i zaštiti autorskih prava.
Istraživanje UNS-a je pokazalo da je u Višem sudu u Beogradu u posmatranom periodu rastao broj rešenih predmeta u postupcima iz oblasti medijskog i autorskog prava, kao i da se protiv novinara i medija značajno više postupaka vodi zbog povrede ugleda, časti i prava na privatnost, nego zbog kršenja autorskih prava.
U analizi UNS-a zaključuje se da Viši sud u Beogradu godišnje primi više od 400 tužbi protiv medija i novinara zbog povrede ugleda, časti i prava na privatnost, dok zbog povrede autorskih prava primi oko 300 tužbi.
Za dve i po godine Viši sud je ukupno primio 1.135 tužbi iz oblasti medijskog prava, a za isto vreme rešeno je 834 predmeta, dok je u oblasti autorskog prava primio 787 tužbi, a rešio 679. U istom periodu Vrhovni kasacioni sud je formirao 33 predmeta u oblasti javnog informisanja od čega je rešeno 19, dok je u oblasti autorskog prava primio 24 predmeta, a rešio 15.
Međutim, kako se navodi u analizi UNS-a, najveći problem za novinare, medije ali i javnost predstavlja neujednačena sudska praksa u oblasti medijskog i autorskog prava.
U sporovima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem različito se presuđuje, a razlike su naročito vidljive prilikom odmeravanja naknade na ime pričinjene nematerijalne štete.
„U sporovima zbog povrede ugleda, časti i privatnosti, zbog objavljenih informacija u medijima, razlika u visini naknade nematerijalne štete u određenim predmetima odstupa i do deset puta“, navodi se u analizi i dodaje da „sud u određenim predmetima objavljene inforamcije tretira kao kritiku i dopušten vrednosni sud novinara, dok u drugim predmetima izvodi zaključak da je reč o nedopuštenim i neistinitim činjeničnim tvrdnjama kojima se vređa čast i ugled oređenog lica“.
Jedan od zaključaka analize jeste i da prvostepeni sudski postupci pred Višim sudom u Beogradu dugo traju jer ovu vrstu predmeta rešava svega 14 sudija koji sude i u drugim sporovima.
U analizi je uočeno i da prebacivanjem nadležnosti za medijske sporove isključivo u Viši sud u Beogradu jeste rezultiralo dosuđivanjem bitno nižih odštetnih novčanih iznosa.
Analizu sudskih sporova u oblasti medijskog i autorskog prava pogledajte OVDE.
Tekst je nastao u okviru projekta “Novinari na sudu – Vodič kroz sudsku praksu za novinare, fotoreportere, urednike i vlasnike medija” koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.