Zaječar je grad koji ima više od 30 aktivnih javnih arteskih česama, što ga čini jedinstvenim u Evropi i svetu po bogatstvu zdravom pijaćom vodom. Česme su duboko ukorenje u tradiciju i način života, mnoge su starije od jednog veka i predstavljaju značajnu kulturnu baštinu, ali i najveće prirodno dobro Zaječara.
Zdrava voda za piće – resurs za koji će se u budućnosti plaćati suvim zlatom, čini Zaječar jednim od najbogatijih gradova, jer bukvalno na svakom koraku možete naići na artesku česmu.
Ove česme nisu samo izvor besplatne, zdrave vode za piće, koju većina stanovnika svakodnevno koristi generacijama, već su u nekom figurativnom smislu krvotok grada i oko svake česme su nicala naselja i razvijala se. One su danas neraskidivi deo duše ovoga grada, ali zbog starosti instalacija, u toku je njihova revitalizacija, a plan je i da postanu i turistička atrakcija za posetioce Zaječara.
ZAJEČAR LEŽI NA VODI
A sve je počelo u drugoj polovini 19. veka. Nezdrava voda iz reka i plitkih bunara koje je imala gotovo svaka kuća u tadašnjem Zaječaru, bila je uzrok mnogih bolesti, posebno tifusa, žute groznice…. Prvi napori varoške vlasti da se građanima obezbedi zdrava pijaće voda zabeleženi su krajem 19. veka. U centru varoši podignuta je spomen česma 1896. a voda je dovedena sa Kraljevice, brda iznad Zaječara. Taj cevovod je, međutim, imao malu količinu vode, pa su tadašnji lekari upućivali vlast da je zbog haranja zaraznih bolesti neophodno obezbediti zdravu pijaću vodu i preporučivali bušenje arteskih bunara, koji su odavno bili poznati u svetu.
Tako je u centru Zaječara, na mestu spomen česme oslobodiocima, izbušen prvi arteski bunar, iz koga je potekla snažna, zdrava voda za piće. Posle prvog arteskog bušenja saznalo se da dubinski propusni slojevi obiluju vodom, pa je počelo bušenje novih česama. Većinu je podigla opština a u isto vreme su i imućniji Zaječarci, trgovci i industrijalci podizali česme pre svega za svoje potrebe, ali i kao zadužbine – ostavljali su po jednu “lulu” s vodom na ulici za potrebe građana.
Česma na Trgu oslobođenja
Do 1941. Zaječar je imao 18 uličnih česama sa vodom iz dubinskih arteskih bušotina. Poslednja česma podignuta je na Popovoj plaži krajem 20. veka, tokom kojeg su izbušena ukupno 62 bunara, ali se nekima izgubio svaki trag u međuvremenu… Podizane kao zadužbine, sa slikom zadužbinara ili o opštinskom trošku, nazvane po graditeljima, obližnjim kafanama ili znamenitim objektima uz koje su podignute, one su vrlo brzo prerasle u male trgove na kojima se “bistrila politika”, okupljala mladež, sklapala prijateljstva, prve ljubavi, pa čak i organizovali protesti i koncerti poslednjih godina.
BORBA ZA OPSTANAK
Do pre desetak godina za Zaječarce su se česme podrazumevale i o njima niko posebno nije vodio računa, a kada se desilo da ih je nekoliko u centru grada presušilo zahvaljujući bahatosti privatnog investitora, građani su se samoorganizovali, osnovali Udruženje “Za česme”, uspeli da ih odbrane i da pokrenu inicijativu kod lokalne samouprave da arteske česme postanu zaštićeno javno prirodno dobro.
Česma kod fudbalskog igrališta “Kablovi”
Međutim, tokom minulih decenija upotrebe počeo je da se smanjuje protok vode na mnogim česmama, jer bunarske konstrukcije nisu održavane. Taj kompleksan i obiman posao je započet 2018. godine, kada su Grad Zaječar i Udruženje “Za česme”, potpisali Sporazum za očuvanje, legalizaciju, revitalizaciju i zaštitu javnih arteskih česama u Zaječaru. Sporazumu je, nakon nekoliko meseci, kao partner i pokrovitelj, pristupila i kompanija “Hajneken Srbija”, koja posluje u gradu i upravo vodu sa jednog bunara koristi za svoje proizvode.
ZAJEČARSKE ČESME DANAS
Kroz nacionalne i lokalne projekte revitalizacije (poput projekta Rezervoar), poslednjih godina u saradnji sa “Hajnekenom” uspešno je do sada rekonstruisano 12 česama i revitalizovano sedam arteskih bunara. Osim obnove nadzemnih delova, na 20-ak arteskih česmama postavljeni su QR kodovi koji vode do veb stranice za svaku česmu i svaki korisnik tako može da sazna na srpskom ili na engleskom jeziku, informacije o kvalitetu vode, njenom hemijskom sastavu, karakteristikama samog bunara, ali jako bitno i o istorijatu i nastanku svake česme, odnosno istorijatu dela grada u kome se česma nalazi, kao i podatke o okolnim građevinama, institucijama…
Česma kod dva brata
Zaječarske česme danas nisu samo ekološki i hidrogeološki fenomen, već se promovišu i pozicioniraju kao novi turistički proizvod grada Zaječara. Takođe, planiraju se i posebne pešačke i biciklističke staze zdravlja koje će povezivati ove jedinstvene izvore.
Zaječarske arteske česme su dokaz da se identitet jednog grada može sačuvati kroz borbu za običnu kap čiste, hladne vode, koja neprekidno teče sa dubina od preko 200 metara.
Česma u naselju “Kraljevica”
Ovaj sadržaj sufinansiran je sredstvima Ministarstva turizma i omladine. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva, niti taj organ snosi odgovornost za tačnost i potpunost objavljenih informacija.
