Ekstremni vremenski uslovi i visoke temperature mogu ozbiljno ugroziti zdravlje celokupnog stanovništva, sa posebnim rizikom po osetljive društvene grupe. Primenom preventivnih mera, pravilnom hidratacijom, prilagođenom ishranom i odgovornim ponašanjem u životnom okruženju, moguće je značajno umanjiti rizike po zdravlje i bezbedno prebroditi period toplotnih talasa.
Odgovorno ponašanje u životnom okruženju
Tokom najtoplijeg dela dana preporučuje se izbegavanje boravka na otvorenom, a ukoliko je izlazak neophodan obavezno je nošenje lagane odeće svetlih boja, šešira ili kape sa širokim obodom, naočara za sunce, kao i nanošenje kreme sa zaštitnim faktorom (30+) pola sata pre izlaganja suncu i ponavljanje nanošenja na svaka dva sata. Takođe, treba izbegavati naporne fizičke poslove i treninge, a ukoliko se moraju obavljati savetuje se da se to čini u najhladnijem delu dana, između četiri i sedam časova ujutru.
Bebe i mala deca ne bi trebalo da borave napolju u najtoplijem delu dana.
Trudnice bi trebalo da izbegavaju duži boravak na suncu uz flašicu vode i češće pauze u hladu.
Starije osobe treba da izbegavaju boravak napolju u vreme ekstremnih vrućina.
Životni prostor treba održavati rashlađenim (idealno ispod 32 °C danju i 24 °C noću), što se postiže provetravanjem noću i u rano jutro, uz zatvaranje prozora i spuštanje roletni tokom najtoplijeg dela dana. Takođe, treba isključiti nepotrebne električne uređaje i izbegavati kuvanje. Pri upotrebi klima-uređaja termostat se podešava na 27 °C uz ventilator.
Hronični bolesnici i osobe koje uzimaju više lekova treba da se posavetuju sa lekarom zbog uticaja terapije na termoregulaciju.
Srčani bolesnici treba češće da kontrolišu pritisak i vode evidenciju o vrednostima krvnog pritiska, dok dijabetičari treba redovno da proveravaju glukozu i izbegavaju hodanje bosonogi radi prevencije povreda. Takođe, preporučuje se održavanje kontakta sa bližnjima, nošenje mobilnog telefona i kartice sa ličnim podacima i dijagnozama.
Hidratacija i prilagođena ishrana
Za odrasle je preporučljivo unositi dve do tri litre tečnosti dnevno (otprilike jednu čašu na sat vremena), uz izbegavanje alkohola, kafe i zaslađenih napitaka. Preporučuje se primena čestog tuširanja mlakom vodom i nošenje lagane, svetle odeće od prirodnih materijala. Kada je reč o bebama preporučuje se da se češće nudi majčino mleko, a bebama na adaptiranoj formuli treba, između obroka, davati prokuvanu i ohlađenu vodu.
Odojčadi koja već jedu čvrstu hranu i maloj deci treba redovno nuditi vodu, voće i povrće bogato tečnošću uz izbegavanje zaslađenih napitaka.
Trudnice bi trebalo da ravnomerno hidriraju organizam vodom, uz obavezno izbegavanje zaslađenih i kofeinskih napitaka.
Starije osobe i hronični bolesnici moraju piti vodu preventivno, pre pojave žeđi, uz prethodnu konsultaciju sa lekarom u vezi sa terapijom. Stepen hidratacije najlakše se kontroliše preko boje urina: svetložuta boja potvrđuje dovoljan unos tečnosti, dok tamna boja signalizira dehidraciju.
Tokom vrućina preporučuje se pet manjih obroka dnevno: doručak, dve užine, lagan ručak i večera. Jelovnik treba bazirati na oko 500 grama voća, 300 grama svežeg povrća, nemasnim mlečnim proizvodima, ribi i dobro obrađenom mesu, uz supe i čorbe za nadoknadu elektrolita.
Neophodno je izbegavati tešku, prženu i brzu hranu, kao i jela sa sirovim jajima, uz strogu higijenu i čuvanje hrane u frižideru.
Za osetljive grupe: trudnice treba da jedu češće a manje obroke, bez previše soli i masnoća, radi sprečavanja otoka i lakšeg varenja; ishranu dece i beba treba bazirati na lakšoj hrani i voću; starijim osobama odgovara lako svarljiva hrana radi zaštite kardiovaskularnog sistema i sprečavanja pada krvnog pritiska, dok hronični bolesnici treba da unose supe i čorbe, uz strogu kontrolu unosa soli u skladu sa savetima lekara.
Ukoliko putujete…
Pre puta se dobro naspavajte i posavetujte sa lekarom ako ste trudnica, starija osoba ili hronični bolesnik.
Pre ulaska u zagrejani automobil provetrite ga, a klima-uređaj podesite da hladi pet do sedam stepeni Celzijusa niže u odnosu na spoljašnju temperaturu.
Tokom vožnje pravite pauze na svaka dva sata radi provetravanja, osveženja, unosa tečnosti i laganog istezanja.
Nikada ne ostavljajte decu, starije i kućne ljubimce u parkiranom vozilu zbog opasnosti od brzog pregrevanja i toplotnog udara.
Moguće zdravstvene tegobe i stanja
Pravovremeno prepoznavanje zdravstvenih tegoba i simptoma izazvanih visokim temperaturama ključno je za adekvatnu reakciju i sprečavanje ozbiljnijih posledica.
Toplotni osip nastaje zbog neisparavanja znoja i vlažne kože i rešava se češćim presvlačenjem u suvu odeću, dok toplotni edem predstavlja oticanje ruku i nogu kod neaklimatizovanih osoba koje prolazi boravkom u rashlađenoj ili klimatizovanoj prostoriji, podizanjem nogu iznad nivoa srca i stavljanjem hladnih obloga.
Toplotna sinkopa je kratkotrajni gubitak svesti usled dehidracije koji zahteva vodoravan položaj, podizanje nogu, rashlađivanje i uzimanje vode ili napitaka sa elektrolitima u malim gutljajima, ali tek kada se osoba osvešćuje, a toplotni grčevi se manifestuju bolnim grčevima mišića i zahtevaju da odmah prekinete aktivnost, sklonite se u hlad, uzimate napitke sa elektrolitima i mirujete (uz lekarsku pomoć ako traju duže od sat vremena).
Toplotna iscrpljenost se prepoznaje po obilnom znojenju, nesvestici, glavobolji, mučnini i grčevima u mišićima.
Toplotni udar je najteže stanje opasno po život, sa suvom, crvenom i vrelom kožom jer prestaje znojenje a javljaju se i teški neurološki simptomi poput konfuzije, dezorijentacije, bunila, grčeva celog tela ili potpunog gubitka svesti. Kod sumnje na toplotni udar odmah pozovite Hitnu pomoć (194), a dok lekari ne stignu, osobu hitno premestite u hlad, skinite joj suvišnu odeću i započnite agresivno hlađenje prskanjem vodom, polivanjem, stavljanjem leda ili hladnih obloga na vrat, pazuhe i prepone, dok unošenje tečnosti na usta nije dozvoljeno ako je osoba dezorijentisana ili bez svesti.
Svaka promena opšteg stanja u uslovima ekstremnih vrućina zahteva ozbiljnost i hitnu reakciju. Ukoliko primetite simptome poput upornih grčeva, jakog iscrpljenja ili znakove toplotnog udara, nemojte odlagati traženje stručne medicinske pomoći, jer brza intervencija spasava život.
Zavod za javno zdravlje „Timok“ Zaječar poziva sve građane Zaječarskog i Borskog okruga da preporuke shvate ozbiljno i da u danima visokih temperatura posebnu pažnju posvete najosetljivijim članovima svoje porodice i zajednice.
Budimo odgovorni prema svom zdravlju i zdravlju drugih. Tokom ekstremnih vrućina prevencija i pravovremena reakcija mogu sprečiti ozbiljne zdravstvene posledice.