Međunarodni praznik rada – Prvi maj obeležava se u znak sećanja na dan kada su radnici u Čikagu štrajkom i protestima počeli da se bore za osmočasovno radno vreme.
Trećeg maja došlo je do sukoba radnika koji su bili članovi sindikata i štrajkbrehera. U sukobe se umešala policija, a četiri pripadnika sindikata su ubijena.
Narednog dana na Trgu Hejmarket anarhisti su organizivali demonstracije. Osoba čiji identitet nije utvrđen bacila je bombu kojom je ubijeno sedam, a ranjeno 67 policajaca. Osam anarhista je uhapšeno, optuženo za ubistvo i osuđeno na smrt, iako njihova krivica nije utvrđena.
Na prvom kongresu Druge internacionale 1889. odlučeno je da se naredne godine održi velika manifestacija kojom će se proslaviti 1. maj u znak sećanja na aferu “Hejmarket” u Čikagu, ali i kao vid borbe za radnička prava.
Drugi kongres Radničke internacionale je odlučio da se od 1890. godine, 1. maja širom sveta održavaju manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. i početkom 20. veka dobilo masovne razmere.
U mnogim evropskim zemljama i američkim gradovima 1890. godine radnici su izašli na ulice tražeći, kao i u Čikagu, osmočasovno radno vreme. U Nemačkoj je došlo i do nereda kada se u proteste umešala policija, a u mnogim gradovima demonstracije su održane uprkos pretnjama vlasti da će policija rasterati učesnike.
Širom sveta se na 1. maj organizuju parade i skupovi posvećeni radničkim pravima.
Obeležavanje Praznika rada u Srbiji prešlo je dug put – od zabrane održavanja kojoj su prkosili radnici protestnim šetnjama, bojkotom rada i zborovima, preko prvomajskih uranaka do obaveze koju je uveo Josip Broz Tito 1945. godine.
Slavljenje tog praznika predstavljalo je borbu ne samo za radnička, već i za politička prava i slobode.
Međunarodni praznik rada je u Srbiji državni praznik.
U Srbiji i regionu tradicionalno se u zoru izlazi na prvomajski uranak u prirodu, a sindikati organizuju proteste.
izvor: RTS