Opština Knjaževac je po površini jedna od najvećih, najrazuđenijih i najređe naseljenih u Srbiji, ali sa najvećem brojem seoskih naselja, čak 85.
Ljudi u selima oko Knjaževac tradicionalno se bave poljoprivredom, i to stočarstvom, voćarstvom, vinogradarstvom i pčelarstvom, ali i šumarstvom i sakupljanjem i preradom šumskih plodova. U novije vreme primat preuzima seoski turizam.
Foto:Za media
Zahvaljujući viziji razvoja i velikoj finansijskoj podršci lokalne samouprave i države, kao i ličnim zalaganjima domaćina, knjaževačka sela postaju prepoznatljiva po proizvodnji višanja, kvalitetnim vinama i turističkim domaćinstvima, pre svega na obroncima Stare planine.
Od vina do višanja – snaga poljoprivrede
U lokalnoj samoupravi kažu da je ekspanzija poljoprivrede počela kada je pre 14 godina usvojen program razvoja, pre svega usmeren na investiranje u nove obime poljoprivredne proizvodnje.
Foto:Za media
“Nije nam bila ideja da dajemo subvencije po hektaru ili grlu, to već čini država, već da domaćinima koji imaju dve krave nabavimo treću ili ako imaju hektar voćnjaka, da dupliraju površinu. Mi smo tokom ovih godina subvencionisali kupovinu milion sadnica voća, najviše višanja, potom dunja i šljiva, i gde god da pogledate videćete nove zasade. Kako je poslednje dve godine visoka cena višanja, korist je višestruka”, kaže Milan Đokić, predsednik opštine Knjaževac.
Foto:Za media
Knjaževac se pozicionirao kao četvrti proizvođač višanja u Srbiji i deseti u Evropi. U Štipini, gde svako domaćinstvo ima plantaže višanja, ali i plastenike sa voćem i povrćem, iz donacija je opremljena radionica za preradu svežih plodova, a gotovi domaći proizvodi: ajvar, ljutenica, sokovi, džemovi, rakije idu u izvoz.
Foto:Za media
Umereno kontinentalna klima sa više od 300 sunčanih dana godišnje pogoduje vinovoj lozi, a arheolozi tvrde da se ovde vino proizvodilo i pre 2.000 godina. Knjaževac ima vinogorje sa dubokom tradicijom i nekoliko aktivnih vinarija. U zlatno vreme “Džervin” je proizvodio šest miliona litara vina godišnje. Sada je to desetostruko manje, ali uspešno posluju i drugi proizvođači, najviše u Potrkanju i Ravni, od kojih je najveća Vinarija “Jović” sa godišnjom proizvodnjom od 60.000 litara vina.
Foto:Za media
Priroda, mir i autentični doživljaj staroplaninskih sela
Sa izgradnjom ski centra na Staroj planini i velikim prilivom gostiju iz zemlje i inostranstva, otvorilo se pitanje smeštajnih kapaciteta. Preduzimljivi domaćini ubrzano su preuređivali domaćinstva u staroplaninskim selima i registrovali ih za bavljenje turizmom. Samo u Ćuštici je 1.000 ležajeva u domaćoj radinosti, a u selima od Kalne do Crnog Vrha dvostruko više.
Opština Knjaževac prva je u istočnoj Srbiji budžetom predvidela sredstva za razvoj seoskog turizma, s namerom da jednog dana bude lider u toj oblasti.
Za unapređenje turističke ponude 43 domaćinstva dobila su prošle godine ukupno 15 miliona dinara iz budžeta.
Foto:Za media
Za razvoj seoskog turizma neophodan preduslov je razvoj infrastrukture, a ove godine stiže i podrška Ministarstva privrede. Za rekonstrukciju 4,4 km puta do Ćuštice, kao i za puteve u samom selu, uključujući i izgradnju teretane u Crnom Vrhu, sa pristupnom stazom, opredeljeno je 49 miliona dinara.
U 2026. godini biće rekontruisano pet putnih pravaca, ukupne dužine 57 km u knjaževačkim selima. Na mnogim deonicama radovi su već počeli.
Domovi kulture u Sastavku, Zubetincu, Kaličini, Vitkovcu potpuno su rekonstruisani, a opština je predvidela još 9,5 miliona dinara za za sanaciju i opremanje objekata u selima Stogazovac, Ravna, Šuman Topla, Gornja Kamenica, Ošljane, Vasilj, Krenta, Sastavak, Berčinovac i Slatina.
Foto:Za media
Kako bi zdravstvena zaštita bila dostupnija stanovnicima udaljenih i razuđenih sela, ali i zbog turista koji ovde dolaze da uživaju u prirodi i dobroj hrani, Knjaževac će uskoro dobiti mobilnu ambulantu.
Da knjaževačka sela pružaju idealne uslove za život i podizanje porodice govori i podatak je u okviru projekta Ministarstva za brigu o selu do sada kupljena 51 kuća za mlade bračne parove, najviše u Štipini, Sastavku, Minićevu…
Lovni turizam
Stara planine, Tupižnica i Tresibaba čine idealno područje za lovni turizam.
Na području opštine najzastupljenija je srneća divljač, divlje svinje, lisice. fazani, vidre, zečevi. Na površini od 60.000 ha postoje četiri lovišta kojima upravljaju lovačka udruženja u Kalni, Minićevu i Knjaževcu. U okviru lovišta na Tupižnici postoji rezervat za jelensku divljač, fazanerija sa oko 1.500 fazanskih pilića, određeni deo za lov na divlje svinje, i ograđeni teren za obuku pasa za lov na divlje svinje.
Foto:Za media
“Zahvaljujući bogatim lovištima, knjaževačku opštinu svake godine poseti na stotine domaćih i stranih lovaca, a nama je cilj da se oni ovde što duže zadrže. Sredstvima Republike Srbije i lokalne samouprave biće izgrađen Lovački dom. Lovačko udruženje je obezbedilo plac iznad Džervinove vile i izradilo kompletan projekat budućeg doma, dok je iz državne kase predsednik Aleksandar Vučić lovcima dodelio 23 miliona dinara, prilikom nedavne posete opštini Knjaževac”, kaže Milan Đokić, predsednik Opštine Knjaževac.
Duh tradicije
Brojne manifestacije narodnog stvaralaštva, koje se tokom godine organizuju u selima, čuvaju od zaborava tradiciju i običaje knjaževačkog kraja. Najvažnija je “Molitva pod Midžorom” u Vrtovcu, deo nacionalne kulturne baštine od 2012. godine, koja neguje stare đurđevdanske obrede, od slavskih običaja do muže ovaca.
Foto:Za media
Vitkovac je prepoznatljiv po svetkovini posvećenoj orahu i tradicionalnim jelima od oraha, čiji je simbol jedinstveni kolač “Svekrvino oko”, dok “Šipurijada” u Novom Koritu čuva najslađe recepte iz bakine kuhinje. Gastronomska manifestacija je i “Tozin lonac”, dok Sabor na Kadibogazu, na granici Srbije i Bugarske, spaja dva naroda, sa višedecenijskom težnjom da baš na tom mestu bude otvoren granični prelaz.