Ponekad se u trenutku dogode potpuno neočekivane stvari, koje ne ostavljaju drugi izbor osim borbe za život. A kako ljudi reaguju u ekstremnim situacijama za koje ni sanjali nisu da će im se dogoditi? U seriji tekstova “Ako mi se dogodi”, koje ćete u narednom periodu moći da pratite na našem portalu, predstavićemo niz nepredvidivih situacija koje svakome mogu da se dogode. Bavićemo se ispravnim i neispravnim odlukama u različitim kritičnim trenucima, kroz iskustva aktera i korisne savete stručnjaka.
Sa 533 požara od početka godine do 20. avgusta, koliko je zabeleženo na teritoriji koju pokriva Vatrogasni bataljon Zaječar, 2024. godina jedna je od rekordnih po broju vatrenih stihija. Samo na otvorenom prostoru u istom periodu bilo je 339 požara, a površina koja je bila pod vatrom iznosi neverovatnih 4420 hektara.
Usled ekstremno visokih temeparatura koje su pratile leto na izmaku, od 1. jula do 20. avgusta ukupno 140 požara, od toga 112 na otvorenom, uz opožarenu površinu od 924 hektara. U poređenju sa prošlom godinom, kada smo u letnjim mesecima imali 62 požara, od čega 26 na otvorenom, nadležne službe beleže ogromno povećanje.
Podaci koji zabrinjavaju upućuju vatrogasce na redovne obilaske terena, koji se odvijaju po nalogu Sektora za vanredne situacije. Velibor Živulović, zamenik komandanta Vatrogasno-spasilačkog bataljona Zaječar objašnjava da počinioce izazivanja požara koje zateknu na licu mesta odmah kažnjavaju; kazne za fizička lica kreću se od 10 do 50 hiljada dinara, za pravna lica kazne su malo veće i iznose od 300 hiljada do milion dinara.
Prema Zakonu o zaštiti od požara, dodaje Živulović, svako loženje vatre na 200 metara od ivice šume i u samoj šumi je zabranjeno i kažnjava se prekršajnom prijavom, a spaljivanje smeća i strnih ostataka na otvorenom prostoru je zabranjeno.
U trenutku pojave požara većih razmera i potrebe za angažovanjem većeg broja vatrogasaca, Sektor za vanredne situacije raspoređuje svoje pripadnike i kolege na terenu rade u sadejstvu. Tako je bilo u slučaju izbijanja požara na planini Stol koja je u nadležnosti borskih vatrogasaca. U gašenju jednog od najvećih požara na teritoriji Bora za poslednjih 10-ak godina, smenjivalo se pet vatrogasnih ekipa iz Zaječara.
Meštani sela Luke požar su primetili u ranim jutarnjim časovima krajem jula 2024, a kako se područje koje je vatra obuhvatila širilo, mnogi su morali da sa pašnjaka evakuišu domaće životinje. U naletu vatrene stihije, ljudima su izgorele livade, šume, voćnjaci…
Kako nam je preneo Vojislav Simonović oko pet izjutra primetio je da se sa planinskih litica svalilo deblo i potpalilo u podnožju planine, a kada je vatra krenula polako na dole, počela je da ga hvata panika. U svojoj priči napominje da je u ovakvim situacijama najbitnija komunikacija sa nadležnima, a njegovo je da pokuša da spasi što se spasiti može.
Veliko domaćinstvo porodice Martinović takođe je nastradalo u ovom požaru. Kažu da je sve izgledalo kao u horor filmu, pucalo je drveće a divlje životinje su bežale sa područja koje je zahvatila vatra. Nakon što je požar lokalizovan, postalo je jasno da su ostali bez osam hektara šume i pet hektara pašnjaka.
Ne bi li u saradnji sa građanima izbegli pre svega gubitke ljudskih života, a onda i veće materijalne štete, vatrogasci-spacioci uvek su spemni da edukuju građane, pa tako poručuju da najveći broj požara u kućnim uslovima izbija zbog električnih aparata koji nisu pod kontrolom građana. U letnjem periodu, kada ne boravimo u svom domu, preporuka je da obavezno isključimo klima uređaje. Međutim, ukoliko dođe do požara savet je da građani napuste prostoriju, zatvore vrata za sobom i da pozovu vatrogasce na 193.
Najčešće greške koje prave ljudi kada dođe do požara u stanu jesu otvaranje prozora i vrata koji ubrzavaju širenje vatre zbog dotoka kiseonika. Kada požar nije u njihovom, već u komšijskom stanu, ne smeju da silaze stepenicama, već je potrebno da zatvore vrata svog stana, da mokrim krpama zatvore štokove na vratima, otvore prozor i dozovu vatrogasce koji će ih evakuisati.
U poslednje vreme sve su popularnija električna vozila sa ugrađenim litijum-jonskim baterijama koje su osetljive na visoke temperature. Još jedna korisna preporuka je da svoja prevozna sredstva ne punite tokom noći, odnosno bez nadzora vlasnika jer dugotrajno punjenje može uzrokovati porast temeparature, što olakšava eksploziju.
U zimskim mesecima primetan je nemar pojedinih građana i zato nadležne službe pozivaju građane da poštuju uputstva Sektora za vanredne situacije.
Period od početka pa sve do kraja grejne sezone, karakteriše povećanje broja požara na građevinskim objektima. Razlog tome su neispravni ili neočišćeni dimnjaci, nepažnja prilikom loženja peći na čvrsta goriva, ostavljanje uključenih grejalica bez nadzora, ostavljanje odeće ili drugih zapaljivih predmeta u blizini peći ili grejalica, preopterećenje elektro-instalacija i neispravni električni uređaji. Sve ove uzroke možemo svrstati u ljudski faktor, odnosno nepažnju ili nemar.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije apeluje na građane da budu odgovorni i prema sebi, svojim porodicama i svojim komšijama – da provere ispravnost svojih dimnjaka i peći na čvrsto gorivo, da ne ostavljaju uključene grejalice bez nadzora, da ne preopterećuju elektroinstalaciju, da udalje nameštaj i drugi gorivni materijal od grejnih tela.
Takođe pozivaju na sledeće mere bezbednosti tokom grejne sezone:
– ne odlagati pepeo u plastične kontejnere i u blizini gorivog materijala;
– ne ostavljajte malu decu u prostoriji sa šporetom ili pećima koje imaju ložište na čvrsto gorivo i ili eletričnom grejalicom;
– ne ostavljajte uključene električne uređaje bez nadzora
U slučaju da primete požar u građevinskim objektima apeluju na građane da odmah o tome obaveste vatrogasno-spasilačku jedinicu na broj telefona 193 i slušaju savete vatrogasaca – spasilaca.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
