Osnovna škola “Jovan Jovanović Zmaj” u Salašu otpočela je sa radom 1867. godine. Pre rata radila je kao osnovna škola, da bi 1937. godine prerasla u građansku školu. Posle drugog svetskog rata radi kao osmogodišnja škola sa stalnim variranjem broja učenika.
Kao matična škola obuhvata svojim područjem sledeća odeljenja: Velika Jasikova, Glogovica, Dubočane, Koprivnica, Mala Jasikova, Tabakovac i Brusnik. Područno odeljenje u Metrišu od predstojeće školske godine, na žalost, više nema đaka pa se gasi.
Ukupan broj učenika u predstojećoj školskoj godini je 129, raspoređeni su u 16 odeljenja nižih i viših razreda i 2 predškolske grupe od 12 mališana. U školske klupe prvi put će sesti 17 đaka prvaka.
ISTORIJAT ŠKOLE
OŠ “Jovan Jovanović Zmaj” u Salašu, 9. maja 2021. navršila je 154. godinu rada na obrazovanju dece i mladih iz Salaša i okolnih sela.
Po predanju, počela je sa radom 1865. godine, a prema dokumentu iz Istorijskog arhiva počela je 1867. godine. U početku škola je radila sa jednim odeljenjem i nije bilo školske zgrade, već se nastava izvodila u privatnoj kući u centru sela. Godine 1869. godine podignuta je školska zgrada. Zidana je od kamena i imala je dve učionice. Ona se i danas nalazi prekoputa nove zgrade.
U školi kažu da su oba svetska rata uništila kompletnu arhivu škole, pa ono što se zna uglavnom su mlađim naraštajima prenosili stariji po sećanju od svojih prethodnika.
U početku su u školu išla samo muška deca. Školske 1899/1900. godine prvi put je otvoreno i žensko odeljenje. Godine 1899. prekoputa stare školske zgrade podignuti su učiteljski stanovi. Oni su bili od slabog materijala, kasnije su srušeni da bi se na njihovom mestu sazidala nova školska zgrada. Posle I svetskog rata 1919. godine izvodila se poludnevna nastava. U Krajinskom srezu je tada bilo 15 škola.
U to vreme javila se potreba za podizanjem nove školske zgrade. Godine 1937. kada je Fond za podizanje nove školske zgrade dostigao visinu novca, koja je predračunom bila predviđena, počelo je podizanje nove školske zgrade. Gradnja je počela marta 1937. a u jesen iste godine je bila završena. Škola je imala četiri učionice, salu u veličini dve učionice, knjižnicu, služiteljsku sobu i odeljenje na spratu za ostavu. Školske 1938. je otpočeo rad u novoj školskoj zgradi. Škola je imala tri odeljenja. Naredne 1939. godine u Salašu je otvorena i Državna mešovita građanska škola poljoprivrednog pravca, koja je bila smeštena u zgradi osnovne škole. Postoji podatak da je škola radila ratne 1942. i 1943. godine.
Posle II svetskog rata još je važio Zakon o obaveznom sedmogodišnjem školovanju u Srbiji koje je počinjalo sa navršenih 7 godina, a završavalo sa 15. Deca su bila u obavezi da pored osnovne škole pohađaju i Progimnaziju (viši stupanj).
Školska 1952/53. godina započela je novim nazivom “osmogodišnja” prelaskom na jedinstven tip škola. Ukinuti su nazivi “osnovna škola” i “niža gimnazija”, a uvedeni nazivi “osmogodišnja” i “gimnazija”.
Na početku školske 1956/57. pri salaškoj školi se otvara Dečiji vrtić – zabavište. U zabavište je tada krenulo 25-oro dece. Sa otvaranjem vrtića, te 1956. godine, škola je dobila i internat za decu iz okolnih sela, a iste godine počela je da radi i mlečna kuhinja.
Danas pri školi “J.J.Zmaj” u Salašu radi predškolsko odeljenje sa 12 mališana.
Škola je 28 godina, u periodu od 1965. do 1993. godine promenila ime i zvala se po narodnom heroju rodom iz Brusnika Pavlu Ilić Veljku. Ipak, 1993. godine odlučeno je da škola u Salašu ponovo vrati stari naziv koji je i imala po našem poznatom pesniku i lekaru Jovanu Jovanoviću Zmaju.
SVE MANJE ĐAKA
Ono po čemu prepoznajemo da kao narod nestajemo je negativni prirodni priraštaj, a on se najbolje vidi u školama koje svake godine imaju sve manje đaka. Istu sudbinu deli i škola u Salašu sa svojim područnim odeljenjima. Na žalost u Metrišu više nema đaka, a učitelji će nastaviti da rade u Velikoj Jasikovi, Glogovici, Dubočanu, Koprivnici, Maloj Jasikovi, Tabakovcu i Brusniku.
Ukupan broj učenika u predstojećoj školskoj godini je 129, raspoređeni su u 16 odeljenja nižih i viših razreda i 2 predškolske grupe od 12 mališana. U školske klupe prvi put će sesti 17 đaka prvaka.
Škola je pre 40-ak godina imala i deset puta više đaka nego danas, govori nam direktor škole Božidar Rajić:
ĐAČKA KUHINJA SA KUVANIM OBROCIMA
Ono što izdvaja ovu školu od ostalih je objekat i usluga đačke kuhinje u kojoj se učenicima nudi kuvani obrok jer veliki broj njih iz okolnih sela i njihov radni dan od kada krenu iz svog sela i vrate se kući protekne i osam i više sati. Nova savremena kuhinja sa trpezarijom počela je da radi početkom 1980. godine. U kuhinji za sve učenike i radnike škole topli obrok pripremaju dva kuvara sa 50% angažovanja, a dele ga uz pomoć dežurnih učenika i pomoćnog radnika. U izradi jelovnika učestvuju kuvari, na predlog roditelja i učenika. Kuvani obrok plaćaju roditelji, a cena mu je ispod ekonomske, kako nam kaže direktor Rajić, otprilike koliko košta četvrtina bureka i jogurta.
ULAGANJE U OPSTANAK ŠKOLA
Iako je pandemija korone donela nevolje i ovoj školi, u smislu organizacije nastave na daljinu, naročito đacima u okolnim selima bez informatičke opremljenosti i interneta, vredni učenici uz zalaganje nastavnog kadra uspeli su da završe uspešno i prošlu školsku godinu.
U prethodnoj školskoj godini škola se može pohvaliti investicijama koje će na duži vremenski period doprineti kvalitetnijem životu i radu škole. Donacijama “Delta fondacije” iz Beograda u iznosu od oko četiri i po miliona dinara, renoviran je celokupan školski objekat u Dubočanu. Od tih sredstava je kupljen deo školskog nameštaja i nova peć. Donacijom Erste banke urađena je nova elektroinstalacija, kupljen je nov školski nameštaj i nova peć za drugu učionicu. Donacijom “Beovrta” od oko 32.000 dinara kupljena je nova kosilica za školu u Maloj Jasikovi.
Donacijom Ministarstva pravde u iznosu od 4 miliona dinara u matičnoj školi u Salašu urađena je rekonstrukcija drugog objekta škole i kompletna stolarija kao i i nov krov iznad sanitarnog čvora, zamenjen je stari crep i deo građe.
Svako ulaganje u objekte škole je investicija za budućnost, samo da i đaka u budućnosti bude više.
Tekst je objavljen u okviru projekta “Škole moraju da postoje”.
Ovaj medijski sadržaj je sufinansiran od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
