Prateći razvoj epidemije KOVID 19 na području Negotinske krajine, došao sam do saznanja da se epidemija KOVID 19 odvija u obliku manjih, porodičnih epidemija. Porodice koje zahvati epidemija korona virusa nađu su iznenada u velikoj neprilici, a ako su izgubile definitivno nekog od članova – u bedi, ne samo zbog patnje i tuge zbog iznenadnog preranog gubitka nekog od članova porodice, nego i ekonomske štete koja pogađa porodicu, ako je umrli od korona virusa imao penziju, platu ili je bio sposban da privređuje na svome imanju ili u svojoj firmi. Posebno su ekonomski pogođene porodice na selu, kojima siromaštva prouzrokovano KOVIDOM 19 dovodi u pitanje preživljavanje i opstanak.
Politika je nedavno objavila članak o siromaštvu u Srbiji u kome stoji da se „skoro svaki četvrti stanovnik Srbije nalazi u riziku od siromaštva… u kome se naglašava da su u najvećem riziku deca i mladi, nezaposlene osobe kao i stanovnici ruralnih oblasti… Računica pokazuje da se u najvećem riziku od materijalne bede nalaze osobe koje žive same i čija su mesečna primanja manja od 19.381 dinar. Kada je reč o porodici, računica je sledeća: u riziku od siromaštva nalaze se domaćinstva s dvoje odraslih i jednim detetom uzrasta do 14 godina, čija su mesečna primanja ispod 34.886 dinara, kao i četvoročlana domaćinstva s dvoje odraslih i dvoje dece mlađih od 14 godina, koja mesečno zarađuju manje od 40.700 dinara ,,najvišu stopu rizika od siromaštva imaju domaćinstvima s troje ili više dece. Naime, više od polovine višečlanih porodica nalazi se u riziku od materijalne bede“.
Studija Republičkog zavoda za statistiku pokazala je da 40 odsto stanovnika Srbije ne može da podmiri mesečne obaveze, dvoje od troje ljudi u Srbiji ne može sebi da priušti nedelju dana odmora van kuće, polovina nije u mogućnosti da obezbedi neočekivani trošak u iznosu do 10.000 dinara koji bi bio plaćen iz budžeta domaćinstva. Uz to, svaki osmi stanovnik Srbije ne može sebi da priušti adekvatno zagrevanje stana. Istraživanje o subjektivnom osećaju siromaštva takođe je upozorilo da oko 60 odsto naših sugrađana živi teško ili veoma teško. Dodatnih 30 odsto kaže da živi s izvesnim teškoćama. Svega četiri odsto stanovnika izjavilo je da u Srbiji živi lako.
Posebno je ugrožena siromaštvom u porodici žena koja ima specifične zadatke i obaveze, posebno one koje se odnose na podizanje potomstva, brigu oko nabavke hrane, ishrane, oblačenja, pripreme đaka za školu i sl. Slični problemi se javljaju u svim zemljama koje je pogodila epidemija KOVIDA 19, koje su kao i mi ustanovile da porodice nisu bile dovoljno spremne da podnesu iznendni udar koji nanosi infekcija korona virusom, nekog ili nekoliko članova porodice u isto vreme.
Porodicu bi mogli posmatrati iz više uglova, kada je reči o uticaju na nju KOVIDA 19, ali to nije smisao ovog članka. Najviše što bih voleo da postignem je da vas ubedim DA JE FINASIJSKI APSEKT PRAVI UGAO O KOME RAZMIŠLJAJU DANAS LJUDI, KADA JE REČ O KOVIDU 19 i PORODICI, posebno u slučaju kada oboli i umre neko ko je iz porodice zaposlen, radno aktivan ili na bilo koji drugi način obezbeđuje prihode porodici.
Naravno, da samo pisati o tome i pokrenuti rasprave nema značaja ako se ne bi uradilo nešto svrsishodnije dok se ne pojavi vakcina i pitanje KOVIDA 19 ne reši jednom zauvek. Novac, u obliku pomoći porodicama pogođenim korona virusom bilo bi ono najsvrsishodnije. Nekoliko hiljada eura bilo bi potebno za preživljavanje i podršku prodica u kojima je neko umro od KOVIDA 19. Bila bi to pomoć države slična onoj koja se daje posle pustošenja koje izazivaju prirodne nepogode poplave, zamljotresi i sl. Najteže je oceniti koliko je šteta koju KOVID 19 prouzrokuju jednoj porodici. Posebno kada je reč o ljudskom životu jer ljudski život nema cenu. Ali, ta činjenica ne može da posluži kao alibi. Naprotiv! Kada se uzme u obzir činjenica da u strukturi inficiranih, obolelih i umrlih od KOVIDA 19, osim posebno izloženih korona virusu kategorija stanovništva, ima najvše siromašnih, onda je porodicama takvih ljudi novčana pomoć najpotrebnija jer oni nemaju novca da obezbede potrebna sredstva zaštite, slabije se hrane i žive u uslovima nižeg životnog standarda od bogatijih porodica u društvu.
U Rajcu, 18. novembar 2020. godine
Pripremio: dr Petar Paunović, učitelj zdravlja