U okviru nacionalne inicijative za unapređenje javnog zdravlja, od 15. aprila ove godine sprovodi se projekat „Izrada planova spremnosti i odgovora jedinica lokalne samouprave na specifične javnozdravstvene rizike“.
Projekat se realizuje uz koordinaciju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO) i Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO), kao deo šireg programa „EU za zdravstveni sistem Srbije“, koji Ministarstvo zdravlja sprovodi sa SZO i UNDP-om.
Stručnjaci Instituta i Zavoda za javno zdravlje, uz snažnu podršku timova lokalnih samouprava Zaječara, Sokobanje, Negotina, Kladova i Knjaževca, intenzivno rade na izradi lokalnih planova koji će omogućiti brže, usklađenije i efikasnije reagovanje u kriznim i vanrednim situacijama. Rad se odvija u skladu sa metodologijom IJZS „Dr Milan Jovanović Batut“, odobrenom od strane SZO, što obezbeđuje jedinstven i standardizovan pristup proceni i upravljanju rizicima u celoj zemlji.
„Zavodi za javno zdravlje imaju ključnu ulogu u ovom procesu – kao stručni nosioci aktivnosti na lokalnom nivou, oni direktno koordinišu procene rizika, vode proces izrade Planova i obezbeđuju da svaki dokument bude zasnovan na najboljim dokazima, lokalnim specifičnostima i važećim standardima javnog zdravlja. Njihova stručnost, terensko poznavanje okruženja i svakodnevna komunikacija sa lokalnim službama predstavljaju osnovu uspešne izrade i buduće primene Planova“, navodi se u saopštenju Zavoda za javno zdravlje „Timok“ u Zaječaru.
U prvim fazama projekta sprovedene su radionice, stručni sastanci i konsultacije sa predstavnicima lokalnih samouprava kako bi se razumele specifičnosti svake sredine. Geografske, klimatske i funkcionalne karakteristike — od turističko-banjskog ambijenta Sokobanje, preko hidroloških i urbanih posebnosti Zaječara, do seizmičke osetljivosti Kladova i raznovrsnog reljefa Negotina i Knjaževca, oblikovale su rizike koji se uzimaju u obzir pri izradi Planova.
„Ovaj proces obuhvatio je i analizu postojećih kapaciteta, ranjivosti stanovništva i mogućnosti za pravovremeno reagovanje, što su poslovi koje zavodi za javno zdravlje nose kao svoj osnovni domen stručnog rada. Planovi spremnosti i odgovora zasnivaju se na rezultatima STAR procene javnozdravstvenih rizika, sprovedene u 144 lokalne samouprave i 17 gradskih opština Beograda, pri čemu je identifikovano 48 tipova najdominantnijih rizika u Srbiji. Ovi nalazi predstavljaju osnovu za kreiranje realnih, primenljivih i održivih planova koji povezuju sve nadležne službe u jedinstven, koordinisan sistem reagovanja. U radnim verzijama Planova nalaze se ključni elementi: procena ranjivosti, opis kapaciteta lokalnih službi, preventivne mere, komunikacioni tokovi, protokoli aktiviranja nadležnih institucija i smernice za postupanje tokom hitnih okolnosti. Zavodi za javno zdravlje su centralna tačka stručne koordinacije svih ovih elemenata, obezbeđujući da svaka mera bude usklađena sa zdravstvenim rizicima i potrebama stanovništva“, dodaje se u saopštenju.
Tokom dosadašnjeg rada održani su sastanci u Sokobanji i Zaječaru, na kojima su razmatrane preliminarne verzije Planova i definisane smernice za njihovo dalje unapređenje. Planovi su usmereni na korist lokalnih zajednica: unapređuju koordinaciju između zdravstvenih ustanova i JLS, jačaju sposobnost brzog reagovanja, povećavaju bezbednost stanovništva i doprinose izgradnji sistematičnog pristupa upravljanju javnozdravstvenim rizicima. U skladu sa Zakonom o javnom zdravlju, oni će biti sastavni deo lokalnih programa javnog zdravlja i biće usklađeni sa postojećim planovima zaštite i spasavanja.
U narednom periodu sledi finalizacija Planova, nakon čega će njihova funkcionalnost biti proverena kroz simulacione vežbe. Time započinje faza testiranja i praktične primene, kao i stalna nadogradnja dokumenata u skladu sa novim saznanjima i potrebama lokalne zajednice. Posebnu ulogu u daljoj primeni imaće Saveti za zdravlje i jedinice lokalne samouprave, koji će koordinisati aktivnosti i obezbediti održivost planiranog odgovora.